Шпанија
Аутор behappy | 17 ÐÐ, 2011- Некима је познато, некима мање познато како смо до Шпаније стигли. Уствари, није то ни важно. 23. јула смо превалили пут од 600 и нешто километара до Букурешта. Искрена да будем, мене муче ти путеви, јако су дуги и заморни, али имамо друштво за 10, па то све олакшава. Смештени смо у луксузном хотелу "Рин", али идемо да басамо по Букурешту, да га "октривамо". Немам појма зашто, мени је он био драг од првог пута када сам тамо крочила. А Букурешт ноћу је тек посебна прича. Игра боја, светла, фонтане... дивно. Мој сан је био да тамо студирам, али ето, живот ми је нешто друго, изгледа, приредио.
24. јул, недеља. Рано изјутра се укрцавамо у авион, група од нас 28-оро, фина мала чета. После 3 сата и веома пријатног лета (не знам да ли треба напоменути да сам ја потпуни заљубљеник у авионе. Као, кажу неки: ма то ти је ваздух из твог знака. Ма какав бре знак, мени је то рај, само се загледаш у пенушавост облака и очас посла смо слетели) стижемо у Барселону. Фасцинантно је како се са једне стране види Барселона, а са друге море, веома пријатно за очи, чак може да буде и узбудљиво.
И сам тај, први контакт са Барселоном... одмах знаш да ли ти се допада или не. Мени се допала "из прве", што кажу. Аутобусом смо пребачени до нашег хотела, који се није налази у самој Барселони, већ на 60 километара од ње, Санта Сусана се зове градић. Могу чак рећи да је веома пристојно месташце. Наш хотел, Алхамбра, био је стотинак метара удаљен од плаже. По целом градићу се простиру километарски тргови са продавницама где можете купити сувенире, како из Санта Сусане тако и Барселоне.
Шта нам је још било занимљиво, Арапи који продају сувенире по Санта Сусани. Ако питаш за цену, на пример неке мајице, они те уведу у радњу, гледају лево, десно, да нема случајно некога, и онда ти откуцају цену на дигитрону. Рецимо, 15 евра. Ти им захвалиш и желиш да изађеш из радње, кад оно, цена се спушта на 12! Отвара ти кесу, сад ће да запакује он све то лепо, ти се смешиш и кажеш "Не, хвала", он смањује на 10. Тако да, ако знаш да се цењкаш, стићићеш до добре цене.
Елем, док смо путовали од Барсе ка Санта Сусани, сазнали смо подоста о Шпанској историји, оснивању Барселоне, традицији Шпанаца. Све то онако укратко.
И први дан проведосмо на прелепој плажи. Идеалан одмор уз море.
Другог дана смо обилазили место, обишли смо стари дворац у Санта Сусани, проверили цене и препустили се чарима шетње. (истина, касније су нас болеле ноге, али шта је ту је)
Вечерњи часови су углавном пролазили уз друштво. Сваке вечери су у хотелу биле организоване журке.
И онда је уследило путовање у Барселону. Обично, када имате мало времена у таквом граду, то је прави хаос! Толико тога да се посети... Имали смо водича који је углавном знао да се уклопи у време, па смо почели овако:
Први на листи био је Парк Гуељ. Из авиона се препознаје Гаудијева оригиналност. Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Антони Гауди је архитекта који је лако препознатљив међу осталима. Пошто је био велики патриота и ценио је Каталонију, оставио јој је мноштво грађевина на којима се, једним делом, и заснива туризам у том делу Шпаније. Таласасти облици, понекад су издашно украшени мозаицима од поломљених керамичких плочица, посебна техника коришћена превасходно у каталонском модернизму која се назива тренкадис. Превасходно је парк који је намењен за одмарање и спокој, али данас се не може „користити“ у те сврхе, због великог броја туриста који свакодневно пролазе парком. Тако да, ако ништа друго, то може бити празник за очи и окрепљивање душе живим бојама и мирисима.
Вечерњи часови су углавном пролазили уз друштво. Сваке вечери су у хотелу биле организоване журке.
И онда је уследило путовање у Барселону. Обично, када имате мало времена у таквом граду, то је прави хаос! Толико тога да се посети... Имали смо водича који је углавном знао да се уклопи у време, па смо почели овако:
Први на листи био је Парк Гуељ. Из авиона се препознаје Гаудијева оригиналност. Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Антони Гауди је архитекта који је лако препознатљив међу осталима. Пошто је био велики патриота и ценио је Каталонију, оставио јој је мноштво грађевина на којима се, једним делом, и заснива туризам у том делу Шпаније. Таласасти облици, понекад су издашно украшени мозаицима од поломљених керамичких плочица, посебна техника коришћена превасходно у каталонском модернизму која се назива тренкадис. Превасходно је парк који је намењен за одмарање и спокој, али данас се не може „користити“ у те сврхе, због великог броја туриста који свакодневно пролазе парком. Тако да, ако ништа друго, то може бити празник за очи и окрепљивање душе живим бојама и мирисима.
Прича се да су ове "клупице" направљене тако што су ставили раднике да седе на полу-стврднутом бетону, те је наслон идеалан за свачија леђа.
Можда помало кућице подсећају на Ивицу и Марицу, куће од медењака. Бар сам ја имала тај утисак.
После парка, наставили смо своје путешествије до музеја каталонске уметности. О музејима нема шта да се пише: или волиш или не волиш.
Мени се није допало што смо били у журби, онда практично не стигнеш ништа да видиш.
После парка, наставили смо своје путешествије до музеја каталонске уметности. О музејима нема шта да се пише: или волиш или не волиш.
Мени се није допало што смо били у журби, онда практично не стигнеш ништа да видиш.
Слика овог пристаништа је стигла да ме фасцинира. Обожавам пејзаже, имала сам празник за очи. Сад, зависи од укуса.
Пошто је ипак превише информација и интересантних ствари, остављамо нешто и за сутра.
Крај првог дела
Prijatan odmor devojčice...
Аутор suky 17 ÐÐ 2011, 17:05