3 године! Магија једне девојчице
Аутор behappy | 15 ÐÑ, 20113 године.
Гимназијалски дани, најлепши, промене које ће оставити траг на цео наш живот.
Учим да постанем човек. Износим своје глупости, склапам мисли, понекад напишем стих, причу, да испразним оно туге што се напуни на дну душе.
И обичан коментар ми улепша дан.
Гомила блогера се ушуњала у мој живот.
Данас испуњавам 3 године на овом блог сервису. Ко би рекао?
И на почетку бејах дете. Сад већ могу да кажем да сам девојчица :))
Нико не зна шта ме је навело овде. А као да је то битно.
Девојчица са сунцем у очима, осим што је оплеменила своју душу на блог код причалице, насмејала се, пратила њена путовања и добијала савете од сањарења, плакала на блогу унеједине, несанице, (ал' то онако кришом...) добила 3 блог маме, поред већ поменуте сањарења, ту су и каспер и мама Мира. Са Миром кисла у нашим Карловцима, само да бисмо се искрале на један сладолед. Уживала је у стиховима крилаанђела, степског вука.. Добила више блог сестрица са којима одржава контакт: Цицили, тужна и кати. Научила много од најстаријег блогера, Баладашевића - и свако његово свраћање на блог јој промени дан... Читала мистериозне постове које је генијално писао Шуки (који, онако узгред, страшно недостаје девојчици) заволела сам Балашевића уз прелепу Полууспаванку, која оде да тражи своју судбину... Добила новог пријатеља који је у стању да слуша моје приче до касно у ноћ: Сопран. Научила много из дивних Мандракових прича, АнаМ ми је увек исцртавала осмех на лицу.
Касније се ту појавила једна двојка која ми је невероватно драга: Гастро и Диди.
И шта још пожелети?
Хвала што сте пропратили моје успоне, падове, плач, хистерију, осмехе, гледали ме када сам била на врху али нисте ме заборављали ни када сам пала на дно.
Живот је леп, то сам схватила док сам читала разне постове, упознавала се са трагичним судбинама других.
Заволела сам свој живот овде- Пишући о њему, схватила сам да није монотон, научила сам да га живим.
Спознала сам себе, те данас знам шта желим. Добила самопоуздања и зато успевам, шта год покушам. :)
Једно велико хвала! Без вас, све ове речи биле би узалуд исписане, све моје мисли могле би да остану да леже на дну неке фиоке, исто би било.
Желим да знате да су ово биле 3 специјалне године!
Srecno i u nastavku!!!
Аутор mesecina 15 ÐÑ 2011, 14:39