И оде мај...
Аутор behappy | 31 ÐÐ, 2011- Недеља. Чини се, обична као и свака друга.
Од петка сам још била заузета, субота је била "обогаћена" вођењем програма на фестивалу, а недеља је била резервисана за глуму, позориште, али овога пута сам ја била у публици.
Добила бесплатно улазницу, ишла на доделу награда, хвала Богу обогатила и новчаник.
Кажу, у првом делу ће наступати девојчица која је својим гласом засенила Италију, Шпанију, Француску... А наша је, сасвим случајно.
Сасвим случајно, то ми нисмо могли да приметимо.
Почиње да пева. Њен глас је тако чист и специфичан, нико из публике не сме ништа да изговори, да не поремети савршенство тих момената. Завршава се песма, долази друга.
Већ прве ноте ме ремете: "My heart will go on" у главу ми долази већ широко познати Словак.
"Немој ме сад..." помислим, покушавам да сврнем мисли са њега...
И онда се сетим нечијих мисли:
"Он је тако савршен. Његове очи, чини ми се, припадају само мени. Када ме прострели тим својим погледом, ја се заледим. Његов осмех зрачи неком посебном енергијом. Када ме стегне за руку, ја се отопим... Не, овај дечко није неко одређени. Али сам сигурна да је свака од вас мислила на једну посебну особу док је ово читала."
И истина је.
Ето крај маја. А ко би рекао? Толико туге, умора и среће је ушушкано у њему. И заувек ће остати да спава у том истом мају.
Лето куца на вратима.
24. јула путујем у Барселону. Можда ће она променити неке ствари заувек, а можда ће их заледити и забранити им да се икада мењају. Бог зна...
Barselona je savršena...ona menja sve.
Аутор sanjarenja56 31 ÐÐ 2011, 18:44