Плесни корак
Аутор behappy | 2 ÐÐ, 2011
Зажмурим. И чујем неку ужурбану музику. Баш као Вивалдијева "Зима".
Неки магични прах се просипа, она отвара врата. Топли ветар је грли.
Она чека да је неко позове на плес.
Да покуша да обиђе целу салу у нечијом наручју.
Коса јој је скупљена у пунђу, а осмех се огледа у његовим очима.
Црвени кармин, оставио је траг на његовом образу, али она се само осмехује, не жели да га обрише.
Зелене очи одају њено узбуђење и страст према лепим стварима.
Она се врти, њој није стало до оног што ће се десити сутра.
Она му оставља траг кармина и на врату.
Ту се зауставља цео свет.
Неки магични прах се просипа, она отвара врата. Топли ветар је грли.
Она чека да је неко позове на плес.
Да покуша да обиђе целу салу у нечијом наручју.
Коса јој је скупљена у пунђу, а осмех се огледа у његовим очима.
Црвени кармин, оставио је траг на његовом образу, али она се само осмехује, не жели да га обрише.
Зелене очи одају њено узбуђење и страст према лепим стварима.
Она се врти, њој није стало до оног што ће се десити сутра.
Она му оставља траг кармина и на врату.
Ту се зауставља цео свет.
;)))
Аутор suky 02 ÐÐ 2011, 23:43