Небо је наше!
Аутор behappy | 4 ÐÐ, 2011- Нижу се дани, један за другим се троше у лету.
Он ми долази у снове. Пљушти нека топла киша, а ја му у загрљај трчим.
Словак је моја мирна лука. Онај који ме и без речи умири, утиша моју нарав и насмеје.
Убијам сате на разне начине. Ускоро ћу свакодневно на пробе, у мају ме чекају 2 премијере са 2 позоришна студија.
Само да прође... Да га видим.
у два најлепша бисера,
а у гласу ће треперати нека
блага, умирујућа мелодија...
Пре годину дана, изгубила сам главу за њим.
Једини који је вредан сваке сузе. После сваке свађе, везе су постајале чвршће.
У твом плавилу, знам, увек ће бити места и за мене.
И моја добро позната реченица:
"Да, ти си заборавио на мене."
"Јеси ти луда? Тебе никада нећу заборавити."
И волим те. И ти то знаш. И све је ово вредело, за тај осећај потпуне испуњености.

коју смо вртели увек изнова.
И наши телефони, некада су звонили по њој.
o kako ovo miriše na dobru staru romantiku mladošću i ljubavlju protkanu...
Аутор domacica 04 ÐÐ 2011, 20:00Prijatno!