:)
Аутор behappy | 1 ÐÐ, 2011Гледала га је, док јој је сунце клонило видике.
Брод. На броду избрисана лица путника.
Он је један од њих. Слеже главу, куца поруку, која ће убрзо сломити њено срце.
Један од њених другова је стеже у наручје.
Она уздише. Пожелела је да је то био он, онај који ју је само гледао са дистанце.
Нада је расла у њој, али се испоставило да је све било лажно.
У глави се мешају изговорене речи:
"Свиђаш му се, али само жели да се прикаже као грубијан"
"Покушај! Пошаљи му поруку"
"Причао ми је да се чујете.. кад прича о теби сав се зарумени..."
"Идете заједно на државну олимпијаду!"
Можда је превише људи билo умешано у све то.
И онда, пресута професорке психологије:
" Па да, тако ти је то. Увек ове интелигентне девојке, које ће вероватно урадити нешто од свог живота, изгубе главу за оваквим простацима!"
И онда он све решава једноставно откуцаном поруком:
"Немој више да ме тражиш! Ни да ми пишеш поруке, ни да ме зовеш! Окрени се свом животу."
И тако је завршено нешто што никада није постојало.
Уздах.
Saljem poljubac i pozdrav, TEBI malena !
Аутор nesanica 01 ÐÐ 2011, 21:17