Све је то глума.
Аутор behappy | 27 ФÐ, 2011Од када сам се уписала на глуму у другом "позоришном студију", научила сам много тога. Најсмешније је што сам се тако пронашла у својој улози. Објашњава ми редитељ, каже: "Ти си, мала, образована, завршила високе школе, факултет, али би све жртвовала за праву љубав."
У позоришном комаду тако и радим: Напуштам Београд и одлазим са супругом у Аустралију где ћу се касније породити.
Клинац са којим глумим је привлачан младић, девојке га воле. Мени се свиђа његов карактер, прави лав. А још је и из Србије, тако да ми пријају разговори са њим. Мало је више поносан, ал' не смета то мени пуно. Ипак је то само опуштено дружење.
Муж ме вара, са мојом "другарицом", а ја као појма о томе немам.
У другој представи, коју спремам са старим студијом, (у марту ћу две године да испуним тамо) глумим у "Женском оркестру", Сузану Делисију. Девојку која је друга жена пијанисти, тј љубавница. Пребацујем му јер сам му поклонила своју невиност на тацни, а за узврат сам добила немарност, и то да гледам како он флертује са шефом оркестра.
На крају представе се убијам.
И после, питам се ја, како се то не врти све око љубави?
Има људи који показују своје интересовање. Себастјан први, наравно. Али чини се да сам толико тврдоглава, да не могу да напустим онај свој сан, ма колико дуго он трајао.
Словака стигла сентименталност, још једну моју "бившу симпатију" такође.. А ја не волим да се враћам на давно исписане стране. То не иде тако.
Живот је чудо. Сваки дан гледам у небо, мислим где смо погрешили, шта смо урадили? Можда само треба корачати, без превише анализе. Чак иако умем да будем јако добар психолог, неке особе никада нећу моћи да одгонетнем.
А Он.. нећу знати док не упознам.
ni ja nikada nisam umela da se vratim na ispisane strane, pokusavala sam tu itamo i shvatila da ima knjiga koje se samo jednom citaju. biti to sto jesi, to je najveca umetnost. a u ljubavi se razmislja srcem,cim mozak pocne previse da se mesa,... pa, to obicno nema lep kraj.
Аутор hyperblogger 26 ФР2011, 16:38