И, овог пута баш сам се заљубила :)
Аутор behappy | 25 ФÐ, 2011Причам са његовим другом.
"Па добро, реци ти мени, шта се теби свиђа на њему? Чиме те је засенио?"
"Не знам, Саво. Свиђа ми се."
"Зашто ти се свиђа, мора да постоји разлог."
"Не знам..."
Неки његов друг број два.
"Где ти то беже очи? А? За ким се ти то окрећеш?."
Црвеним.
"Еј, образи те одају."
"Погледај ко је овде ;) Ајде код нас у разред."
"Ћао Марко." Трепћем као мала изгубљена девојчица
Његов друг број три.
"Мислим да му се свиђа"
И све се врти око тих другова. Примили ме у фамилију.
Послао ме директор да носим нешто по разредима, да скупљам потписе за заштиту фока.
Кад сам стигла тамо, сви почели да звижде. Кад сам њему дала, већ сам била к'о булка. Један ме слика, други виче нешто. А ја се смешим.
Професорка биологије је скапирала шта се дешава, јер сам се превише шетала док су они имали празан час :)
"Само да ми је знати како те је освојио..."
Требали смо да идемо са дванаестим разредом на неко предавање. У последњем моменту, професорка отказује и намигује ми:
"Ви ћете ићи са овим твојим."
А ја се у осмех већ претворила.
Само што, он још никакве знаке не даје.
Ал' још увек није све изгубљено...
ih, gde izgubljeno, pa ovo je tek pocetak :)
Аутор katy 25 ФР2011, 17:40