Мир и спокој
Аутор behappy | 11 ÐÐ, 2009Испити, школа, коментари... учинили су ме да се осећам нервозно и стресирано.
Јесам ли икада причала, о мојој највећој подршци?
Нисам?
Е па сада ћу.
Синоћ сам се смејала, али сам и била нервозна...
Још као за малер, немамо воде већ 2 дана. Ја болесна, морам да се туширам, шта да се ради...
И зврцнем ја тетку, кажем како стоје ствари... И лепо ја "закажем" долазак. (а и овако сам сваки дан тамо)
Тетка и теча, најбољи тандем. Он мало попустљивији, обоје са добрим намерама, тета прави реалиста... И онда она мени лепо дала одговоре на сва питања.
Што кроз шалу, што кроз озбиљан разговор. Увек су њих двоје ту за мене. И много их волим. Моје највеће раме за плакање, и знам да никада неће отићи код неког другог и говорити ружно о мени... Знам да се неће смејати мојим проблемима, већ ће ми искрено помоћи. Хвала им на свему! Знају они колико ми значе;)
И схватила сам где сам грешила- поправљам се. Да буде добро и мени, и људима око мене...
И после толико времена, данас сам осећала мир, и спокој. У цркви.
Хвала ти Боже!
Вратила сам се на свој пут...:)
Uvek si i bila na svom putu...
Аутор stepskivuk 11 ÐÐ 2009, 15:32Ne daj drugima da te pomrace.
Ovaj svet je najlepsi od svih svetova...i tvoj je!