Трема, и остале "нормалне"ствари
Аутор behappy | 10 ÐÐ, 2009"И овог пута нема нервирања, нема стреса! Знам бре све. Сваку годину, све законе... Знам све о славној револуцији, бостонској чајанци, Оливеру Кромвелу... ма знам... нећу да се нервирам. Идем сад мирно у кревет, и сутра на испит, и готовооо" Убеђујем себе, нема треееме!
"Јао, алелуја, да укапираш већ једном да не треба да се нервираш. Неће та оцена да промени свет." Убеђује ме другарица. Исти тремарош кав ја.
"Океј Ксенија, онда идем ја да спавам... ај' ни ти немој да се нервираш... биће све супер."
Цврц.
Одем у собу.
А је л' сигурно све знам?
Чек' само мало да поновим оне конгресе... Ко ће га знати... а шта би могло да ми западне? хмм... њима запало оно за националним радионицама. Шта ако мени то западне? Ма знам... нећу да бринем.
После неколико понављања...
Легнем у кревет. Све знам. Па нек' ми падне било шта. Баш ме бригааа... уопште нисам нервозна.
Ахааа... причај то неком' другом. :))
Одмах се виде симптоми:
Почињем да дрхтим, руке ледене... образи црвенииии... мислиш да имам температуру.
А уствари имам само један обичан малецки испит.
Данас...
Испит, све сам знала. Све сам добро урадила. Није прегледао, јер једна "другарица" је имала потребу да се свађа са професором.
Еееејјј ала сам се насмејала.
Одговарају тако они, ја пишем моје, шта ћу заостала сам... због болести.
И стигне на ред та, "другарица".
Професор: "Кажи ти мени, кад је било уједињење Румуније"
Она: "Е, па није фер! ја нећу да одговарам на та питања. Зашто сте Ксенију питали оно друго?? Хоћу ја лакша питања."
Професор у чуду. И ја исто. Ништа не пишем, само се чудим.
Сви се смеју њеној "памети" и смелости.
Замисли ти, ем ништа не учи, има просечне оцене које не заслужује, а још се и буни... Ал' шта ћеш.
Наравно, мене изнервирало то њихово препуцавање, дођем кући, нервозна...
Сазнам да најстрожи професор, коментарише што се не долази у школу.
Као, ако имам више од 10 изостанака, неће да ми закључи оцену. Није он рекао моје име,али ипак сам се ја нервирала. За сваки случај.
"Хелооооооооооооу, болесна сам!!! Шта, немам права да будем? Како је дуго 2 недеље? Човече...немам крајнике, одмах ми се спусти на плућа... Ал' не... кад не сме да се фали, не сме... и то је то." Нисам ја то њему рекла...само размишљам :))
И питам се ја... да ли ћу икада научити да се борим са тим људима? Или ћу стално бити нервозна...
А бар да огуглам...
Знам да ћу се сутра смејати, али у датом тренутку сам као темпирана бомба :)))
Оцене са испита:
Српски: 10
Енглески: 9,50 (значи 10 брадр ;)))) )
Латински: 8,10 (Алеееелујааа :)) Напокон да ме крене)
Румунски: 7,50 (Значи 8... што је супер, за мој румунски :)) )
Историја: Дата данас, очекује се чиста 10.
Svaka cast mala!A sto se tice treme,nikada ne prolazi,ja sam imala istu tremu i na prvom i na poslednjem ispitu.
Аутор unajedina 10 ÐÐ 2009, 13:06I danas jos uvek sanjam kako trebam da polazem.
I jos uvek imam tremu,pred vazne dogadjaje u mom zivotu.
Uzasan sam tremaros,samo prikrivam,niko nikada ne bi rekao po meni.
Neizlecivo.
:-*