Сутра је нови дан...

  Реших и ја да напишем нешто паметно, па ми на памет паде мој рад, за који сам добиле 2 награде. "Доситејеву награду", и "Видовданску награду".

„Доситејеве поруке“

Да ли сте видели човека, који је учио цео свој живот? И научио је много тога. Преводио је разна дела, читао, упознавао се са новим филозофским, социјалним, политичким и педагошким идејама. Путовао је, упознавао нове народе, а самим тим и језике. Писао је, и сва своја дела, посветио је свом народу. Нисте га видели? Не могу се сетити његовог имена, памтим да му је име веома важно, не знам шта ми се догодило да га заборавим, али испричаћу вам причу о њему. Заправо, упознаћу вас са оним што је он урадио за наш народ. Верујте ми, кроз његова дела ћете га најбоље упознати.

Његова највећа љубав је била Србија. Српска култура је у њему добила писца, педагога, мислиоца, филозофа, родољуба. Основна идеја водиља му је била да научи свој, српски народ. Да га ослободи сујеверја, заосталости. Животни сан му је било јединство народа. Чини ми се, пошло му је за руком, али не баш у потпуности. Најлепша чињеница лежи у његовим путовањима. Обишао је целу Европу, државе о којима се у то време причало, које су биле на добром гласу, али поред свега, он је живео за дан, када ће се поново вратити у Србију, и опет дочекати јутро у Београду. Његово дело је обележило период  осамнаестог-деветнаестог века. Да није било њега, питање је ко би отворио прву школу у Србији? Да ли би је неко уопште отворио? Примећујете и ви вероватно, колико је само учинио за наш народ. Али то није све, његово интересовање о вери, Богу и манастирима било је невероватно велико. Све је научио о томе, читајући. И сам се закалуђерио, али после три године, његово разочарење је било велико. Чинило му се немогуће да неко не поштује све оно што пише у књигама. А исте те књиге, биле су његови најбољи пријатељи.

Сигурно ћете га препознати и по његовим порукама. Ако будете  читали његова дела, сами ћете извући поруке које је вешто сакрио у реченицама.

Једна од најбитнијих порука је да је човек рођен како би учио, упознавао, размишљао. И сво богатство света, не може заменити памет, и оно што наше очи виде, а срце заволи.

Такође, морам напоменути, важна идеја је, да морамо волети свој народ, поготово у тешким тренуцима, и нипошто га не смемо оставити.

Љубав према нашој вери, такође је назначио. Морамо волети оно од чега смо постали. Поштовати Бога, празнике и обичаје.

          Највећим стварима нас је научио управо он. Све о чему је писао, претворио је у дело. Да... Доситеј Обрадовић. Рекох, кроз његова дела, присетих се имена.  Тако великог имена, које се са поносом мора изговарати. Српски народ мора бити поносан, што је такав човек постојао. Све што је радио, радио је управо због нас.

          А ви, нисте видели тог човека? Наравно да нисте. Постојао је само један. И то давно пре нас. То је управо Доситеј Обрадовић. А ви, никада немојте дозволити да ваша деца и унуци забораве његово име. Такав човек мора бити сачуван од заборава.

behappy