БЛОГЕРИ, СВИ ОВАМО :)
Аутор behappy | 11 ÐÐ, 2009Већ дуже време, планирам и желим да урадим нешто. И данас сам се тога присетила.
Присетио ме пост моје маме каспер, и реших...
...Да се захвалим свим блогерима, и да им докажем колико ми значе!
Дошла сам овде, јер сам желела да водим неки дневник... и да кажем оно што мислим, а да се нико не увреди... Ако сам икога од вас увредила: Знајте да ми то није била намера.
Ово је једино место на свету где се сви разумемо. Ја сам овде срећна.
Срећна сам са вама.
А то ми "улива снагу" да будем и у "правом" животу храбра, да се трудим, а понекад и борим за себе.
Хоћу да нагласим, да нема предрасуда. Све ја волим. И овога пута не патетишем. :) Свако има своје, посебно место, у мом срцу.
...да бар постоји само једна реч којом могу да опишем њену племенитост, доброту... Оно што она "чува" унутра, је само њено... али га она дели са свима. Њена професија говори све. Хумана. Никада егоиста... Шта рећи? Мама, волим те :) И трудим се, колико год могу да те усрећим неким ситницама.
...Је жена која се бори за своје циљеве, храбра... Она ми је, пре годину и нешто... оставила први коментар! :) Зато је код мене "најхрабрија жена блога". Нема ту... циле-миле. :) Шалу на страну, десило се и њој да посустане. Али ја видим, она неће и не сме да се преда. Нека Бог чува и њу, и њена два мала Анђела.
...код ове младе даме (не, нисам погрешила...:) ) увек влада добро расположење. Код ње је увек пролеће. Дивим јој се на томе...:) Не знам како, зар она нема лоших дана? Волела бих и ја, да могу... У сваком случају, Анам, не потцењуј себе. Пишеш одлично. Чак је и оно љубавно писмо било... данас умало нисам заплакала.
...моја блог тетка... е волела бих да будем као она. Замишљам је као вредну жену, озбиљну. Права домаћица. Њен муж је срећан човек. Што каже горе поменута, прва дама, "кување је уметност", тако да је она талентована за то што ради! Јао ала се обрадујем кад видим нешто слатко на њеном блогу... ммм :)
Њени постови се не прескачу, али не можеш сваки да прокоментаришеш. Све је толико мудро, да се понекад не осећам довољно достојно да их прокоментаришем. Али, код ње сам научила много ствари! Црква и Бог се не смеју запостављати! Нажалост, сетимо их се само када смо у проблемима. Покушавам то да исправим.
Настасја...
Што ја ово девојче волеем... :) Нешто је није било на блогу у то време када сам ја дошла, али сам се у последње време толико везала за њу... Амбициозна, пуна енергије, борбена! Баш онако, како ја волим. Понекад зна да одбруси, али ја знам колико она то ради из добре намере. :) Ирско девојче, и њен Кинг... е вала заслужујете срећу!!! :) Сад нам још и отворила нови блог, па знамо и њене кулинарске способности! Еее одлична си :)
Уна једина
Толико осећајна, рањива... говори да је "лако", али зна и сама да није. Бори се... толико оптимизма, кад је видим, схватим да су моји проблеми... ништа. Уна, знам да су твоји проблеми велики, и да се чини све нерешиво... Ја бих следила своје срце... ;)
Једна дама, која не воли фудбал, и не разуме мушкарце...:)) Али сам сигурна да свог мужа воли! Она то из добре намере... На њу ме подсећа песма Жељка Самарџића.:) Нисмо се пуно дружиле, тако да не могу баш да судим.
Колико ми се само пута десило. На њеном блогу, плачем... Боли ме и њена бол, боли и своја... Песма свака пуна емоције... Уме да ме погоди тако... да саму себе зачудим. Надам се да су твоји проблеми сталожени. Ни сама не знам како да се изразим-једноставно, надам се да су ране кол'ко тол'ко залечене.
Њу сам ја скоро "приметила". Прва помисао ми је била "јаоо зашто тако депресивна?" Касније сам покушала да је разумем. И разумела сам. И ушетала ова мала дама, моја вршњакиња, млађа од мене 10-ак дана. Ушетала... у моје срце. А ја никада не заборављам. Све разумем... само надимак не волим. Буди срећна! :)
Моја блог сестра... а о њој, наравно све најбоље. Поред ње сам почела да верујем да ако је записано... нема везе ништа. Живи, па како било нек' буде. Једна добра душица, слаткица мала... не што је моја, ал'... :)
Ових дана ради... али тако недостаје... видим ја, све је мање има...Али разумем, лепи су то разлози! Осећајна... То сам највише приметила онда, када је она сва своја осећања оставила овде... и неко је то искористио. Али се она изборила као права лавица! Права, правцата лавица. И много сам је заволела још на почетку...
Вила без крила
Сигурна сам да има дебеле разлоге за онако депресивне постове... Некад ме растуже, желим да помогнем. Видим да сам срећна, а она није... Пожелим да јој поклоним бар мало те моје среће. Али не иде то тек тако... у правом животу. Сигурна сам да ће са том својом племенитошћу пронаћи правог момка.
Сигурно сад учи... и зато је нема. Понекад је не разумем... Иако се трудим. Али ми је на неки посебан начин драга.
Мислим да је стварно један јако добар човек... Чујемо се кад он има времена, исто као и са Степским, али сад нешто рече да нема нета... а мени, наравно недостаје. Има доста тешке постове, али Шуки је Шуки.:)
Је ту од скоро, и много волим да читам његове путописе, да сањарим, да ћу можда, некада и ја успети.
Јао Боки... Понекад толико сањари, да помислим да је дете :), а понекад... понекад се од силне романтике расплачем.
Немам појма како сам налетела на њега. Али, Богу хвала... Дивим му се. Не знам. Бојим се да га опишем, а да га не потценим. Толико је диван... А ни сам није свестан колико ми је помогао. Мислим да сам поред тебе, драги Степски, научила шта је то љубав, и ти си ме научио да не грешим само ја. Умео си често да ми обришеш сузе са лица!
Бели очњакКад чујем те две речи, прво што ми на памет пада су његове сироте комшије,:))) како их мучи понекад са музиком. Али живи он свој живот, онако како он то замишља да је најбоље.
...ми ужасно недостаје. Много ме је усрећио више пута. Онда када је објавио путовање у мој град... а и сваки дан са њим био је нова пустоловина... Уживала сам... заборавим и на учење, и на стрес... а сада га нема... Верујем да је јако заузет.
Е... не познајем довољно да бих коментарисала, али приче........
Његова свака прича, натера те прво да мислиш... све је ту скривено. Мислим да је веома добар психолог. Хвала на помоћи, драги друже. :)
и последњи, али не мање важан...
Каже да је најстарији. Заљубљен, не жали се никад... само не волЕ зиму. Не што је Сремац... али некако је посебан. Ја тако волим да плачем док читам његове коментаре. "Да, он је управу. Ја само одрастам, ово није страшно". Увек си знао да ме орасположиш драги Сремче. Увек. И хвала ти на томе. Кад сам посустајала, и када сам падала, био си ту. Не дођеш ти често, али кад дођеш, та све надокнадиш.
Драги блогери. Не одлазим ја нигде, али сам осећала толику потребу да вам се захвалим, да вам кажем шта мислим. Мени је срце било пуно док сам писала све ово. Јер сам све говорила из срца.
Надам се да ћемо се још дуго дружити...
Ја сам осећајна и превише, и надам се да никада нећу морати да запоставим блог, и старе другаре.
Волим вас народе!!!
П.С. МЕСЕЧИНО, ти си посебна, и ти знаш колико те воли твоја би хепи :)
Behappy, tebi pomoć nije potrebna. Sjajno se snalaziš. Neke stvari moraš sama da preživiš da bi ih upoznala u pravom smislu. Ja sam tu da te samo podsjetim da možeš dalje i sama.
Аутор mandrak72 11 ÐÐ 2009, 22:05I kako sam često kažem.
Drugarski pozdrav