Страница из прошлости.
Аутор behappy | 17 ÐÐ, 2010Прошла јесен је била обележена њиме. Онако као печат.
Али само зато што ме је научио да растем у љубави. И онако детиње, припадала му је моја душа.
Сада је мало другачије. Сећамо се изговорених речи, које се чине тако старе...
Подсетила сам га на нашу песму. Насмешио се и рекао да нам је било лепо.
Сложила сам се са тим.
Питао ме је: "Како ти увек можеш са свима да останеш, после свега, у добрим односима".
Још увек не знам одговор.
Али знам да ме је Сремац научио многим стварима.
Први је који ми је посветио песму, први који ме је саветовао.
И ево, после 5 година, могу да кажем да ми је остао пријатељ. Који је ту када затреба.
И једна лепа успомена.
to je lepo...nek sa svim ljudima ti bude uvek tako..da i posle svega ostanes u dobrim odnosima...to je i najbitnije...
Аутор vilabezkrila 17 ÐÐ 2010, 21:45grlim