Сећам се
Аутор behappy | 5 ÐÐ, 2009Сећам се када си ми рекао да желиш да се уозбиљиш, и да желиш мене. Али дете у мени није желело да прихвати то. Не битно да ли је то била истина или не. Одбацивала сам и тебе, и тај тренутак. Људи се кају. Временом те сустигне грижа савести, и почињеш да радиш оно најгоре: да се питаш "Шта би било, кад би било?".
Знам да сам погрешила. И желим те назад. Други не верују да те волим. Или можда не желе да поверују? Да дођем теби, знам да би ме узео, без имало премишљања. Али. Увек то проклето "али"... Чудни су путеви, бојим се да не склизнем, плашим се да не паднем. Плашим се да ти дођем мили мој. Иако ме је самоћа већ дотукла, јако се плашим везивања.
Ко ће знати шта ја желим. Већ се плаишм себе саме, и сваког новог тренутка. Колико сам само грешака направила. И кајем се за сваку једну... Колико ће само пасти снегова, и проћи децембара док не схватим неке ствари?
Колико јесени ће ми требати да достигнем оно мало што желим?
Сећам се тебе, и наше јесени. То су биле најлепше кише. Тада сам била срећна Сремче мој. Јако сам те жељна, и недостајеш ми.
Али ако судбина диктира тај ритам, морамо га пратити.
Хвала небу! Јер си био мој, и јер сам у твом срцу. Она шашава, увек насмејана твоја... малена.
Obozavam dlanove...
Аутор casper 05 ÐÐ 2009, 12:22Prelepa slicica!