« Не пита памет, него срце.
Сећам се »

Поклон од Сремца.

Аутор behappy | 5 ÐÐ, 2009

    Пошто ових дана све... баш све подсећа на Сремца, сетила сам се најлепшег поклона од њега.

     Једну малу волим ја,

     И сањам је сваке ноћи.

     Она уме, она зна,

     само она ми може помоћи.

     У очима крије сјај,

     Њене усне, лек за мене.

     

     Једну малу волим ја,

     Она има речи вредне, 

     У мраку, руке јој заспале,

     На моме врату до јутра остале.

     

     Сањам небо, сањам море,

     Када сунце залази,

     Сањам како љубе, 

     Тихи, морски таласи,

     Њене усне,

     Оне крију лек за мене,

     Сваку тајну љубави, 

     Открићемо када дође време.

     Хеј, МОЈА МАЛЕНА,

     Да ли знаш? Да ли осећаш?

     Колико о теби сањам,

     Наша тајна љубавна...

     Шапни ми када падне вече,

     Само тихо реци ми,

     Довољне су твоје речи, 

     Ми ћемо се волети. 

     Тако дуго,

     Заувек.

     Можда сам је већ објавила, али толико ми значи, да не желим негде да је загубим.

    Тако је једноставно написана... да сам само једноставно знала да ценим то. 

    Обећавам, јавићу му се. Били смо једно, не смем се стидети пред њим. 

    Сремче мој... Видиш ли колико ми значиш? 

     

    А када сестра пусти ову песму:

     

    Сва се најежим. Рекао је да  је то "наша песма".

    "Немој. Не слушам је више." Кажем тихо.

    "Подсећа те на њега?" Упита нежно сестра, плашећи се да ме не погоди.

    "Ма не... скроз сам и заборавила на то." Лажем... по ко зна који пут...

     

     

     

     



This entry was posted on 05 Октобар, 2009 18:50 and file under Сремац . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.

14 Коментари & 0 Трекбекови од "Поклон од Сремца."

    Ma opasni su ti Sremci..i zalude mi ćerku!

    Аутор sanjarenja56 05 ÐÐ 2009, 20:06

    sanjarenja,
    Srem mi je izgleda sudjen. A i Sremac. Sasvim slucajno se upoznali, na neki smesan nacin, ali se sasvim slucajno i zavoleli.
    Nema sad Sremca pored mene, ali pesmu cuvam u sebi. I njega.
    Pozdravljam te :***

    Аутор behappy 05 ÐÐ 2009, 20:10

    ...sve lepe priče počinju slučajno, i smešno...a nastavak..e, za to treba truda.

    Аутор sanjarenja56 05 ÐÐ 2009, 20:21

    :) He,he, nisam ni znala da su Sremci tako opasni

    Аутор poluuspavanka 05 ÐÐ 2009, 20:24

    sanjarenja,
    Izgleda da se ja nisam dovoljno trudila :(((

    Аутор behappy 05 ÐÐ 2009, 20:27

    Poluuspavanka,
    budi srecna. Ti ih imas na gomile tamo. Mogu li da ti dodjem jednom u posetu???! ;)
    Ne znam za druge, ali moj Sremac je... eh...
    A i stepski je osecajan, romantican + Sremac :))

    Аутор behappy 05 ÐÐ 2009, 20:28

    Behappy, kod tebe kao neka Oda Sremcima :)
    Ja baš i nisam srela toliko romantičnih tamo :)

    Аутор poluuspavanka 05 ÐÐ 2009, 20:38

    poluuspavanka,
    onda izgleda ja probudila taj romantizam u njemu :))
    hehe.
    Nije oda Sremcima, to je oda Sremcu. :))

    Аутор behappy 05 ÐÐ 2009, 20:44

    Mmmm... bas je romantikus...

    Аутор bokikojic 05 ÐÐ 2009, 20:52

    Boki,
    too, kad muskarac kaze, znaci da valja. Je l'?:)

    Аутор behappy 05 ÐÐ 2009, 20:53

    Da samo znas koliko volim da otvorim tvoj blog.
    Uvek zaljubljena, raspevana, srecna, tuga ko letnja kisa a sreca pesmama opevana.
    Zelim ti mnogo ovakvih raspevanih godina i veciti sjaj u ocima!

    Аутор casper 05 ÐÐ 2009, 23:10

    :))))

    Аутор Talas 06 ÐÐ 2009, 00:15

    casper,
    tvoj komentar mi je ulepsao dan! Hvala ti puno najdraza. Tvoj komentar mi mnogo znaci.

    Аутор behappy 06 ÐÐ 2009, 15:57

    Talase,
    osmeh cu protumaciti kao: "Bas te je voleo taj Sremac" :))
    ***

    Аутор behappy 06 ÐÐ 2009, 15:57
Додај коментар





Запамти ме