Судбина.
Аутор behappy | 1 ÐÐ, 2009Е ово је стварно невероватно.
Била сам код лекара са мамом, и касније смо отишле до центра да купимо лекове.
Вирус влада... Морам да одлежим данас, сутра, викенд, а ако Бог да у понедељак ћу опет у школу.
Слушам ја српски радио, мама отишла у апотеку, температура ме обара са ногу, очи се склапају, и одједном чик погодите? К'о за инат, не да ми се да га итерам из главе. Испред наших кола, паркирају се коласа Новосадском регистрацијом. Да пукнем. И срећна, и тужна у исти мах. Обрадовала се ја, али ме растужило малкице. Зашто није могао да буде он?
И кад човек схвати да му уствари фали јако мало за срећу...
Ја сам срећна. Имам све. Још само један ОН ми фали. А можда није још моје време, али сигурна сам, доћиће. Е, онда ћу да уживам.
Апћих!
Наздравље, девојчице!***
Аутор pricalica 01 ÐÐ 2009, 17:10