Неко други.
Аутор behappy | 11 ÐÐ, 2011Пролазе дани. Корачам свежим асфалтом, мисли су ми ускомешане. Тешке, пуне недеље пролазе.
Од силних проба сам била скроз збуњена, уморна, што понекад добро дође. Кажу, "Немаш времена да размишљаш о глупостима".
Истина.
Испити скоро прошли, неосетно. Премијера једне представе.
Ево нас, скоро пола маја отишло и никада се неће вратити.
Шта ће ми, ког ђавола, слободно време?
Да уђем на онај сајт, да видим како је он срећан са другом?
Да угасим и последњу наду за нас, коју сам толико чувала... и поред свих:
"Знаш да нећете бити заједно", ја сам веровала.
Наши заједнички пријатељи ме питају:
"Јеси ли видела?" "Предпостављам да си већ чула шта се догодило..", "Баш ми је жао због тебе".
Ок. Нисам умрла, жива сам. И не, не планирам да сечем вене. Нити да се бацим у реку.
И која је поента сада?
Зашто ми то ради сад? Тражи ме нон-стоп, правећи се да је све у најбољем реду. Испитује, добија кратке одговоре, али не одустаје.
Надам се да си срећан са њом. Чак иако је дете! Дете! Седми разред... А ти ћеш на факултет ове године.
Кажу, неким људима је суђено да се заљубе једно у друго, али им није суђено да буду заједно.
Тешко ми је да признам себи да не смем више да се враћам на већ исписане странице, али ништа ми друго не преостаје.
Толико ваљда, ценим и ја саму себе.
:(
Аутор Filmetric 10 ÐÐ 2011, 23:17