Оно изнутра
Аутор behappy | 9 ÐÐ, 2011Неким обичним покретима тела, одишем недостајањем.
Све је фантастично. И ово пролеће, чак и они снови који су шћућурени у мојој души.
Она једна неостварена прича у којој двоје који брзо зарумене, играју главне улоге.
Тамо где непостоји граница, она покушава да крене даље без окретања. Скупља снагу да га после 7 месеци погледа у очи. Да не задрхти од бола и страха.
Било је време.
Нека носталгија, скроз обична, трепери у ваздуху и подсећа је да неће бити лако.
Тамо ће бити и онај који је не заслужује.
Да га ја нисам питала "Одакле се знамо", вероватно ни данас не бих знала. Али ето, он зна све о мени, добро је информисан. Стално ме изненади са по неким питањем, на који унапрд зна одговор.
Али, ако оставиш неку причу отворену, онда другу нема шансе да наставиш даље. Још нисам ни заинтересована.
Бојим се само, да се у сновима не изгубим. Кажу: није препоручљиво по здравље.
А зато неки имају ту част и предност, да поред тога што нас повреде, расплачу по неколико пута, ипак остају тамо, на том специјалном месту.
Понекад уопште није важно колико су твоја осећања изгажена. Док постоје, она су права, на правом месту и док прија, то је тај осећај.
...otvorena vrata su odlika blizanaca :))
Аутор sanjarenja56 08 ÐÐ 2011, 21:10