Дунав. Румунија. Ми. :)
Аутор behappy | 8 ÐÐ, 2011Реших ја мало да се подсетим путовања из 2010., па са чим почети, ако не са ушћем Дунава?
То путовање, које вам је, вероватно, веома познато. Тамо одох због Словака, имала сам најлепши осмех због њега, али и због целокупне дружине.
Све у свему, село у ком смо одсели било је као неко острво, у близини града Tulcea тако да није било много шта да се види. Осим воде, занимљивих животињица... :)
Али зато, има доста лепих пејзажа.
Диван је осећај живети на води. Јер практично, кућице у којима смо одсели, биле су на води.
Једини, мали проблемчић, или ти минус, били су комарци, који су досађивали свако вече, то јест' више после поноћи, када смо ми уживали на тераси. А ту су и жабице. Ма шта рећи, баш романтично.
Али зато, поглед у предвечерје, био је злата вредан. Смирај дана. Дивота једна. Незнам, али тако сам се добро осећала у то време.
А ево и воде како изиграва огледало: (чисто да се види да мој осмех није био једини који се видео). Све те боје... просто, као из бајке.
Људи су углавном сви били на једном месту. А чамци су били усамљени. Лепи само за маштање у двоје. И наравно, на фотографијама.
А када сунце обоји небо и воду бојама љубави, онда сам најпажљивија на дисање мог Словака. Чини се као да је вечност сакривена у овим фотографијама.
Залазак сунца. У мом роману сам поменула да је то "најинтимнија ствар која повезује двоје заљубљених". А замислите тек колико је тамо дивних залазака сунца било. Чини ми се све као у филму "The notebook". Па ето, сви ми имамо своју причу. Као што ми је једном Домаћица обећала да ће бити.
У нади да ће вам се слике допасти, шаљем пуно поздрава!
zanimljivo
Аутор butonja 08 ÐÐ 2011, 23:32