Себастјан 2 (Вероватно и последњи део =)) )
Аутор behappy | 9 ÐÐ, 2011 Обично ме осећај не вара. Рекох ја лепо другарици: Пази, у једном моменту ће нам понестати тема за разговор. И биће то крај.
И, ето њега, један дан ме зове. Не замерите, али више ни дане не памтим. Знам само да ме зове, причамо ми, он још увек о емоцијама прича. Али види човек, осети моју хладноћу. Једноставно, не знам и не желим ја ту нешто да се претварам.
Добро, касније разглабамо и на интернету. Показује ми слике са његове фарме, има заиста дивне коње. И покаже ми слике са његовим братом, када су ишли на заједничко путовање, на 100-инак километара од места у ком живи. Каже ми, никада га да путовања нису занимала. Одувек је "фарма" била једино што га је занимало. И пита: А ти, јеси ли ишла негде? Да ми покажеш слике ако јеси. Па, убацујем ја слике из Париза, Марибора, Загреба, Постојне, са Бледа, неке слике из Букурешта, и тако, он каже: " Ау... па одакле ти паре да све то обиђеш?" Кажем му лепо, све је преко школе, освајала награде, негде ме звали, ово-оно. Тешко му је да поверује, али већ ту се видело да смо ми различити светови. Е од тада, видим ја, охладио се и он. Ретко зове. Ја наравно, прве знаке не дајем.
Пола 1 синоћ. Причам са другарицом, и таман јој кажем како ме није звао... али ето њега. Прекидам разговор са њом, и јављам се. Причали смо кратко, јер ми је само сугерисао да гледам неки филм, а после завршетка ме опет звао.
Пола сата. И то нека досадна прича се растегла. О његовим овцама. Замислите.. Сада знам да има 100 оваца, деду који има 75 година, брата који има диван глас и лепши је од њега (то сам установила сама), дивне родитеље, баку која зановета. И он, који не зна да каже "Не".
"Као што ти волиш да учиш, тако ја волим да се занимам са њима. А и са коњима"
Е вала, у то се не разумем, немам ја ту шта да питам. Он прича, чини ми се понекад као да сам психијатар. Или се он понаша као да јесам. Случајно сам убацила неку енглеску реч, на шта је он реаговао са: "Молим?" Убрзо сам завршила ту конверзацију о овцама. Пола сата је било довољно. И стварно сам мислила да је то наш последњи разговор.
Али док пишем ово, он ме зове и каже како "није желео да ме узнемирава ових дана, јер је знао да пишем новинске чланке". Све се нешто плаши. Да ме не узнемири, да ме не прекине. Ох Боже. И да, изрази је невероватну жељу да ме види на сцени. Штета што неће разумети много тога, због језика.
Али стварно се чини да су теме истрошене. Па ето, упознати сте са њим, скоро детаљно :))
e...tako to ide.
Neko ti se svidja,a on zamisli da si mu dosadna.
Pa onda,nekome se svidjas...
Ali ti zamislis da je on dosadan.
I tako...trazite se.
Ti,dosadna.
On,dosadan...
I oboma-DOSADNO!
Sve dok...jednog dana.
Uvek:"jednog" dana.
Ti ne sretnes pravog Njega.
On vidi jedinu Tebe.
I otpocne ljubav.
Tada,nista vise nece biti dosadno.
Pozdrav!
Аутор stepskivuk 09 ÐÐ 2011, 19:36