Егоизам.
Аутор behappy | 7 ФÐ, 2011Данас се многи боје емоција.
Понекад разумем то, први пут, упуштање... И наравно да не можеш од почетка да пронађеш праву особу. Док се то деси, проћићеш многим путевима, упознавати много људи...
Познајем их доста. Као што народ каже, 100 људи, сто ћуди.
Али не разумем људе који после пада не знају да се дигну. После тога што су рањени, затворе се у себе и имају ограничен видик.
И више никада неће повратити поверење у људе.
И сама сам била повређена о-хо-хо пута, и ево ме, и данас се смејем и радо упуштам у нова дружења, заљубљујем се...
Зашто да чувам све те емоције за себе?
Те људе, који се више никада неће цели дати, називам егоистима. Мој блог отац, Баладашевић, човек ког неизмерно ценим, скренуо ми је једном пажњу да не могу да тражим нешто, ако сама то не дајем!
И како онда, да тражим љубав, подршку од других људи, ако ја не дајем истом мером?
Мишљења сам, да човек може имати много пријатеља, и то је највеће богатство! Зато, поред свих материјалних проблема са којима се боримо моји укућани и ја, себе још увек сматрам веома богатом! Не постоји град у Румунији или Србији, у ком немам некога кога могу назвати пријатељем.
Наравно, правих пријатеља, оних који би руку дали за тебе, мало је, али хвала Богу и њих има. Породицу не можемо бирати сами, али зато пријатеље можемо. Исто је и са партнером.
Зашто упропастити своју младост, затварати се у себе?
Ок, знам да су људи чудни и све то стоји. Али ми смо јаки. То ћу понављати док не умрем.
Ми можемо да издржимо много!
Управо зато још увек овом земљом ходимо.
Сматрам да сам велики борац и не волим да одустајем. Ако нешто себи зацртате-идите до краја, док не остварите то.
Људе без емоција не разумем. Они који се никада неће искрено смејати.
Који не знају да цене оно што имају. Немају са ким да комуницирају...
Волим да читам, али у књизи никада нећу пронаћи оно што људи могу да ми пруже: разумевање, подршку, осећања.
Зато, молим све оне који су пали, да се подигну са земље! Да оживе.
Живот је само један и не вреди га трошити само на себе. Јесмо ми битни, али нисмо пупак света.
Поздрав свим блогерима, и имитираћу драгу ми Тањану, хвала на свему! Првенствено што сте били људи са мном, пружили ми подршку, разумевање, савете...
jedino je čovek sposoban da ti svesno UZVRATI (čim god - sto ljudi sto ćudi) i ništa drugo na ovoj planeti, ni životinje, ni biljke, ni stvari...
Аутор suky 07 ФР2011, 14:54