Чекање
Аутор behappy | 6 ÐÐ, 2010Чекање понекад зна да убија. И сваки моменат, свака секунда, минут...сат... чине се као векови.
Али она је искрено волела, и чекање јој зато никада није падало тешко.
Умотана у свилу, често је сањарила. Поглед продире кроз прозорско стаклo, преко терасе све до мора. Тамо где јој је први пут додирнуо руку, а она се сва најежила, осмехнула и истог трена заљубила.
Тамо, где је први пут осетила укус туђих усана, онда када је лето било само њихове. Мрсио је ноћима њену црну косу, и обећавао да ће се вратити. Да су суђени једно другом.
И чекала га је заиста.
Али то вече, док је била загледана у сунце које постепено залази, издала ју је једна суза. Препуна бола и чежње. Тешка суза.
Палила је цигарету једну за другом. Руке су јој дрхтале.
Осећала се тако усамљено. Када би само могла да побегне у његов загрљај.
Али уствари, није била сама. Имала је све заједничке успомене, све те тренутке на једном месту-у њеној глави.
И волела је свим срцем.
Окренула је његов број, и на његово "Молим", прекинула везу.
Ко зна зашто. Није размишљала.
Ко зна, колико ће још јесени и зима проћи, док поново не угледа онај кристално бели осмех.
Ко зна, до кад ће чекати да се пново појави, осмехне, и загрли је.
Да ли ће икада поново плакати на његовом рамену? И да ли ће икада заспати у његовом наручју, онако мала, невина и бледа.
Док ће је он чврсто држати, како је никада не би изгубио.
Живот се састојао из тих малених тренутака. Све је било скривено управо ту.
Када су били заједно, време је престајало да тече.
Али чекање... Чекање зна да убија.
:(
Аутор happiness 06 ÐÐ 2010, 01:22smrc.
cekanje i samoca.....:(