« Путујеее :)
Ја то зовем заљубљеност. »

Живот је љубав.

Аутор behappy | 21 ÐÐ, 2009

    Деси се тако, дан, када дођеш на свет. Не својом вољом.
    Неко дође на свет у прави час, на право место...
    Неко сасвим случајно, залута. Дође на свет, а у породици, као да места и љубави за њега нема.
    И онда почиње читање првих бајки, осмеси, мајчино срце препуно. Срећна породица. Малишан. Мама и тата се држе за руке. Љубав.
    Малишана изводе на пут.
    Завршетак основне, прва љубав. Прва држања за руке, и мали, слатки пољубац који је носио у срцу. За сва времена.
    Завршетак средње, кроз његов живот прошетало је неколико девојака, али онај први пољубац још увек не заборавља. И њено лице, не бледи.
    Бојење свог живота.

    Сам боји своју дугу, уписује се на филозофски факултет. Има најлепши осмех на свету.
    Сам. Сам.

    Мајка се изненада оболи, и напушта овај свет. Његово срце пуно боли... али се и даље бори. Брине за оца, ког туга све више, и више савладава.
    Умире, у патњи.
    Али дечак се и даље не предаје! Иде даље...сам...
    Завршава факултет, као најбољи студент.
    Све остало, некако се чини сиво...
    Враћа се у село одакле потиче. Облачи очеву пиџаму, скува себи чај, и дуго, дуго гледа кроз прозор.
    Један мали живот. Прошло је као трен. Толико тренутака.
    А у срцу, још увек онај осмејак. Само би му он помогао.
    Касно вече. Куца на врата старе, оронуле кућице. Отвара врата слатка девојка, са кецељом око струка.
    "Да ли је удата?" Прво му је прошло кроз главу.
    Али лудо срце куца... И несвесно, сузе га издаше. Загрли ону принцезу која је стајала на прагу.
    То је било то.
    За цео живот.

     


This entry was posted on 21 Децембар, 2009 16:52 and file under Проза . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.

20 Коментари & 0 Трекбекови од "Живот је љубав."

    Тако изгледа један нормалан, срећан живот.
    Превише идилично за мој укус. Поготово почетак и крај.
    То је само моје мишљење. Немој да ме слушаш :*

    Аутор mesecina 21 ÐÐ 2009, 17:26

    Zasto bas filozofski?:S :)

    Аутор tuzna 21 ÐÐ 2009, 17:34

    месечина,
    Тако ја то видим.
    Да нема предавања. И осмех је увек ту.
    Свако своју судбину кроји, ти у своју, ако желиш, убаци још туге.
    Љубим те:*

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 17:40

    Тужна,
    не знам, тако ми дошло. А шта му фали?:)) Мени се допада. Шта си ти замислила??:)))

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 17:42

    Наравно да нема предавања. Ниси ме разумела.
    Само...шта ти мислиш колико људи има такав живот?
    Родитеље који се воле, срећно детињство, прву љубав којој се касније враћа...
    Имамо скроз различите погледе на свет, али то не знаћи да ћу ја да се зазидам и убијам тугом.
    Само не верујем у бајке.

    Аутор mesecina 21 ÐÐ 2009, 17:48

    Не кажем ја да је све идлично.
    Ни мој живот није. Далеко од идиле...
    Али се трудим да га учиним најбољим и најлепшим и да уживам у њему. Јер је мој и један.

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 17:56

    Не мора да буде тек бајка. Могуће је и да се десило или ће се десити. Мени се допада право! Поздравче!***

    Аутор pricalica 21 ÐÐ 2009, 18:28

    Svako igra glavnu ulogu u svom filmu.
    Neko igra u komediji, nego u kriminalnom filmu, neko u filmu strave i užasa...
    Kad pomislim, često sami biramo koji ćemo film da gledamo....

    Аутор AnaM 21 ÐÐ 2009, 19:42

    e i ova je po mom ukusu. ljubav pobedjuje, čak i kad početak nije ovako idiličan kao u priči
    Prijatno!

    Аутор domacica 21 ÐÐ 2009, 20:14

    pricalice,
    hvala ti.
    Pa glavno je da se nikad ne predas, zar ne?:)
    :***

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 20:41

    AnaM,
    tacno tako.
    I ja mislim da sami mi to biramo...
    :*

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 20:42

    Tripit hura za ljubav. hura, hura, hura.
    pozdrav

    Аутор mandrak72 21 ÐÐ 2009, 20:42

    Domacice,
    tako je :)
    Ljubav, jer nam je najpotrebnija!
    Ljubim te:*

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 20:42

    mandrace,
    tako jee!:)
    :*

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 21:19

    Volim priče s hepiendom (hepijendek, što bi rekao Baladašević), volim, pa to ti je! Nema veze da li je u životu tako...baš nema veze.

    Аутор sanjarenja56 21 ÐÐ 2009, 21:52

    sanjarenja,
    i ja mnogo volim takve price :)
    Iako su mnogi pogresno razumeli sve ovo...:D
    Ali ti si razumela.
    Tvoja predivna knjiga mi je bila inspiracija!
    :***
    P.S. Sada je mama cita :)

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 22:03

    Draga moja, bitno je da smo se razumele. I da ti se knjiga dopala. A pitaj Baladaševića ima li priča s hepiendom, i reći će ti odmah da ima, i da on u takvoj živi! Tako si mogla ovu priču Baladaševiću i da posvetiš!

    Аутор sanjarenja56 21 ÐÐ 2009, 22:09

    sanjarenja,
    bice jos postova...
    i jedan od njih, sigurno ce biti posvecen upravo pomenutom gospodinu, koji uopste nije svestan koliko mi je pomogao, i koliko mi znaci!

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 22:41

    SVaka suza na nasem licu oznacava tugu koja iz nas izlazi. Posle suze doje osmeh, kao Sunce posle kise. Poz :)

    Аутор nesanica 21 ÐÐ 2009, 23:20

    nesanica,
    upravo tako.
    I svaka suza ima svoju vrednost i znacenje, ali nikada vise nego osmeh!
    :)
    Pozdrav

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2009, 23:23
Додај коментар





Запамти ме