Сутра је нови дан...

24 Коментари & 0 Трекбекови од "Моја размишљања :)"

Хеј, твој блог зрачи неком топлином, оптимизмом. Ја сам одушевљена!
За сваку су похвалу ова твоја размишљања. Да не дужим-знаш да мислим да си у праву. Љубим :***

Аутор mesecina 05 Ð�Ð 2009, 18:35

Хеј сестро драга, хвала ти!!! Знаш колико ми значи све то.
И да, знам да знаш да сам управу :)))
;*
Ма ти ме познајеш.
Љубим те.

Аутор behappy 05 Ð�Ð 2009, 18:56

Imas potpuno prava.
Radujem se sto si happy i optimista(kao sto kaze i mesecina) :).Nastavi da budes takva.

:*

Аутор happiness 05 Ð�Ð 2009, 19:22

Kako je ovo drazestan post!
O,milo dete...
dosao sam do tacke kada 2000 evra ne pominjem kao veliki novac.
i i dalje ne zelim da razmisljam o novcu.
To su samo brojevi.
Najlepse stvari u zivotu,uvek se dobijaju besplatno.

Аутор stepskivuk 05 Ð�Ð 2009, 20:05

Behappy, nažalost novac ima mnogo veću ulogu nego što mislimo. Život je skup. Sad je oskudacija. Sad su pare skupe.
pozdrav

Аутор mandrak72 05 Ð�Ð 2009, 20:15

"Пробуди се ујутру и каже: Хвала ти Боже што сам жив.

Штета па ми нису сви тако захвални... "

Slazem se da se najlepse stvari u zivotu uvek dobiju besplatno,ali i sa ovim da su pare skupe...Nazalost,nazalost,nazalost.:(

Аутор tuzna 05 Ð�Ð 2009, 20:19

happiness,
hvala ti... :)
Htela ne htela, taj optiizam je u meni...

Аутор behappy 05 Ð�Ð 2009, 21:42

stepskivuk,
ma ti i ja smo isti sta ces...
Samo sto sam ja mala.:)
Ali bas me obraduje svaki tvoj komentar, jer te mnogo cenim.
A i delim razna tvoja misljenja.
Saljem ti veliki zagrljaj!

Аутор behappy 05 Ð�Ð 2009, 21:44

mandrak72,
je l' to citat iz knjige "Zona Zamfirova"?:)
Sve jedno, mozda sam jos mala, ali bas nesto ne volim te pare. Kvare ljude. Zaista.
I znam da je oskudacija, zato i ne trazim puno.
Saljem pozdrave :*

Аутор behappy 05 Ð�Ð 2009, 21:46

tuzna,
ma samo razmisljaj pozitivno...
Znam da je tako, ali eto, ti budi prva koja ce se odreci novca.
Mozes...
:)
Saljem ti :***

Аутор behappy 05 Ð�Ð 2009, 21:48

Mila, tvoj post je sjajan. Mandrak ti je samo servirao realnost skupoće svakodnevnog života, s kojom se mnogo ljudi ne snalazi najbolje, ili nikako.

Аутор sanjarenja56 05 Ð�Ð 2009, 22:14

Uzmi koliko možeš dohvatiti...poz..

Аутор Jovan s.s. 05 Ð�Ð 2009, 22:19

sanjarenja,
znam i ne zameram mu.
ALi ja onako detinje luda, i dalje verujem u svoj post.
Hvala ti mama :*

Аутор behappy 05 Ð�Ð 2009, 23:02

Jovan,
koliko je potrebno. Tako je.
Pozdravljam te!

Аутор behappy 05 Ð�Ð 2009, 23:03

I ja se slazem da se najlepse stvari u zivotu,uvek dobijaju besplatno.
:*
Pozdrav dobrom detetu plemenite duse.

Аутор unajedina 05 Ð�Ð 2009, 23:59

O mili drazesni cvete...
O devojcice sa umom odrasle cure..
O andjele medju ljudima...
Da samo znas koliko mi je srce puno kada procitam da su nam deca pametna, humana, svesna...
Da nam deca postaju ljudi..
Pravi ljudi!
Onda znam da borba roditelja sa svim problemima vaseg odrastanja nije uzaludna!
Hvala ti drago dete!

Аутор casper 06 Ð�Ð 2009, 00:08

unajedina,
hvala na lepim recima.
Saljem ti puno poljubaca
:*

Аутор behappy 06 Ð�Ð 2009, 00:30

Casper,
hvala ti na ovom predivnom komentaru, koje je ispunilo moje srce.
Znas da je post bio iskren, i da ga nisam napisala, tek tako...
Mnogo mi znaci kad mi takve reci govoris.
Hvala ti!

Аутор behappy 06 Ð�Ð 2009, 00:32

Lova je KRALJ, nazalost!

Аутор bokikojic 06 Ð�Ð 2009, 10:49

Sta god da zelimo u zivotu, potreban nam je novac. Siromasni ljudi, nemaju pravo da budu bolesni, salju ih kuci da umru, jer nemaju za lekove, skupe terapije (koliko god ovo zvucalo odvratno, to je realnost). Ako zelimo da buemo zdravi, da jedemo sto bi trebalo, da platimo racune... roditi dete je danas prava investicija, potrebno je minimalno navedena suma da opremis za pocetak. Polazim od sebe-greskom lekara mi je bio unisten imuni sistem-bolje da ne spominjem koliko para sam morala da potrosim kako bih se vratila u normalnije stanje. Mozemo pricati koliko zelimo da pare ne volimo, ne zelimo ih... ali bez njih... nema nekog zivota...

Аутор barbie86 06 Ð�Ð 2009, 11:26

boki,
mislim da treba poceti od sebe.
Ako se ti ogranicis, bas te briga.
Ja ne zelim da postanem pohlepna.
Ne kazem ja da meni ne trebaju pare nikad...
Pa naravno da trebaju... i naravno da ce mi i trebati, ali mrzim kad vidim kod mojih vrsnjaka:
hocu novi telefon od 1000 evra, nove "air max" patike koje kostaju 200 evra, novi lap-top....
Ne razumem te liste kojima se kraj ne vidi.
I nije da patetisem, ja to stvarno mislim.

Аутор behappy 06 Ð�Ð 2009, 13:01

barbie86,
veruj mi da razumem.
Moj otac je ceo svoj zivot bio bolestan, i vukao se po lekarima...
Potroseno je tu jedno citavo bogatstvo.
I znas sta se na kraju desilo?
Umro je.
Zivot jednostavno ne moze nikakav novac da kupi.
Ni ljubav takodje.

Аутор behappy 06 Ð�Ð 2009, 13:06

Verovala ili ne, kod nas je ista situacija. A opet, covek ce potrositi do poslednjeg dinara sa nadom da doda makar samo jos jedan dan, mozda i neki vise. Nekad novac ume da doda... Verujem da i to razumes. Makar se mozemo nadati...

Аутор barbie86 06 Ð�Ð 2009, 14:47

barbie,
tako je. Razumem ja to... i sve shvatam. Samo poenta posta je bila da se ja odricem tog novca. Jos uvek mi ne treba puno.
Sigruno znas da je danas sve skupo.
Skola. To je meni tako glupo.
Covek hoce da nauci, i treba da placa...
E sve se placa. Sto novcem, sto zdravljem, sto suzama...
Tako je to...
Pozdravljam te!

Аутор behappy 06 Ð�Ð 2009, 22:07