Друга љубавна прича
Аутор behappy | 20 СÐ, 2009Она његова смеђа коврџа која је несташно штрчала, највише ми се допала. Његове очи су биле нешто неопсиво. Можете само да замислите колико сам била срећна када ме је питао да будемо заједно.
За кратко време увео ме је у свет снова, где смо били сами на "свом облаку". И више нисам могла да се сетим, како сам живела без њега?
Јутра нису могла да почну без његовог "Добро јутро" и пољупца. Није могао да прође дан а да ме није изненадио на неки начин. Куповао ми је по једну ружу, и на свакој осављао поруку.
"Волим те", "Мој анђео си ти", "Хвала ти што си ту!" "Волим осмех твој и добро ти стоји!", "Нико као ти" "Ја сам најсрећнији човек на свету јер имам тебе..."
Све те поруке сам чувала, а љубав коју сам осећала била је дубоко у мени, и увек бих је описивала као нешто посебно и непоновљиво. Научила сам да се смејем свакој његовој шали, и знате шта? Навикла сам на њега.
Пре њега, сви су били пролазни, и обични.
Али, љубав нас је обоје учинила посебнима.
Људи. Неки су завидели, неки су се смејали са нама. Али ми смо живели за нас.
За свој османаести рођендан, осећала сам се лоше. Претпостављала сам да знам шта се дешавало.
Затруднела сам.
Изгубила сам се.
То је био најлепши дар од Бога. У себи имати знак од човека ког волиш, али била сам превише млада. Неспремна и незрела...
"Душо... ја сам трудна" Јецала сам преко телефона. Нисам имала храбрости да му то кажем у лице. Веза се прекинула. Ово је готово. Помислила сам. Мој свет не постоји! Ја не постојим! Шта сада урадити?? Сама осамнаестогодишњакиња са малим створењем. Не, ја нећу то издржати.
Како је наша љубав могла да се овако заврши?
Све те мисли су ми одједном пролете кроз главу.
Али он се појавио. Загрлио ме је, и рекао да ме воли.
"Анђеле, па то је нешто најлепше што се може десити људима који се воле!"Рекао је. И у том тренутку била сам поносна што га имам. Била сам најсрећнија. И више ми није било битни ни шта ће породица рећи, а још мање шта ће рећи сви са стране.
Он је био ту.
И више ништа није било важно.
Znam da priča nije o tebi, a prelepa je...želim ti takvu priču! Ne moraš baš žuriti sa 18 da budeš mama, nego da te voli tako...
Аутор sanjarenja56 20 СР2009, 13:21