Eкспрес за север
Аутор behappy | 14 ÐÐ, 2010Eкспрес за север
можда нико није умео да те жели овако
као ја ноћас.
Твоје руке беле као самоћа
твоја бедра са укусом платна и воћа
твој мало шуштави глас.
Са носом дечачки прилепљеним
уз окно вагона,
нејасан самом себи
као опроштајно писмо падавичара,
и чудно узнемирен топлином
као размажен пас,
путујем, ево, путујем
да натрпам у главу још неслућене пределе,
да дрвећу пожелим најлепшу лаку ноћ
на свету,
да се вртим као лишће,
као ветар по травњацима,
као звезде и птице
да мало немам план
да имитирам клавијатуре,
лифтове
и океан
да заборавим руку на твом струку
и лице уз твоје лице.
(М. Антић)
Моје жеље се сада своде на једну: Да проводим време са тобом.
Да
се дан заврши нашим разговором, да понекад одсањам нешто, што у
реалности не може постојати. Да те окрзнем погледом док спаваш...
Да будем она којој је стало.
Да чекам, опет чекам, и чекам.
Тренирам своје стрпљење.
Да те подигнем када паднеш, уз најнежније речи, које сам само за тебе чувала.
Да ти стегнем руку када су речи сувишне.
Да те загрлим...
И док ово осећање у мени расте, растем и ја.
У очима ми нацртан твој лик, у ушима ми уклесана мелодија твога гласа...
У очима ми нацртан твој лик, у ушима ми уклесана мелодија твога гласа...
Ahhhh.. :)
Аутор uspavana 14 ÐÐ 2010, 17:12