Сутра је нови дан...

Још једна истинита прича.

Знате ли онај осећај, када имате омиљену мајицу коју сте носили са задовољством, свакодневно... И затурите је негде у орману, заборавите за њу.
А када је пронађете, нигде краја вашој срећи! 

 Упознали су се у чудним околностима. Она је била у вези са неким за кога ће касније рећи да је "грешка младости", он је био са првом која му је заиста значила. 
Још од тог упознавања се у њима развијала нека посебна страст. Касније ми је помињала да је све као у филму.
Због разних потешкоћа, он је одустао од љубави, која би могла да буде "она права".
Она је успела да оконча везу која није имала никаквог смисла, за њу.
После пољупца са њим, схватила је да није у питању "први пољубац који се памти", већ први са правом особом.
У неку руку, било јој је драго, иако је знала да не сме никада да се прочује по месту о томе.
То је била њихова тајна коју су скривали под рукавима и сећали је се са осмехом, пред спавање.
Помало је осећала кривицу због ствари које су се одвијале. Кривица која није имала основу. Волела је. Али јој та љубав није никада била узвраћена.
После пар лепих дана, уследио је растанак и неколико месеци проведоше један без другога.

Када се приближио дан њеног одласка у његов град, он је већ био помирен са девојком. Та девојка, играла је важну улогу и у њеном животу. Нешто јој је стезало стомак. "Нећу га тражити". Шапутала је у себи, иако је из свег срца желела да га опет види.
Да сагледа, очи у очи, момка који је у њој пробудио најлепша и најмагичнија осећања.

Бојала се. Да се бори за своју срећу и прекрши моралност.
Погази част.

Али, када је тамо негде записано, десиће се.

Шетала је са сестром од тетке градом, изгледала је заносно, и сама је касније то признала.
Напољу минус 10, трну руке од зиме. Занесена у разговору, као и обично, објашњавала је уз гестикулацију.

Видела је сестриног доброг пријатеља, али није видела да он није сам. Био је у друштву некога.
У том тренутку, ватромети су почели да се распаљују у њеном стомаку, руке су јој се стегле. Био је то он. Од 22 хиљаде становника, налетела је баш на њега. Мазио ју је погледом, одмеравао од главе до пете, смешио се. Није желела да он примети немир у њој.
Када се њена сестра запричала са пријатељом, он јој је намигнуо.
И знала је: тражиће је.

Носила је део оног лета увек са собом. И знала је да је у том граду била нешто ново и зато занимљива мушкарцима.

Исте вечери су се срели, овога пута је била сама, као и он. Осећала је како у њему буди неку неописиву жељу да је поседује. Сада и заувек. Да би због те привлачности одустао од свега другога.
И баш  тих дана, преварио је девојку. Није могао да одоли да не осети укус њених усана.
Неколико састанака.
И она је схватила да је све само пожуда, да само жели да је искуша, да опроба, да осети...

Био је посебан за њу, иако није умела то да објасни.
И знала је да је тих дана њена женственост угрожена. Осетила је куда све ово води - до кревета.

Женска интуиција понекад уме да послужи. Помало ју је болело када је рекао "заборави да се ишта десило. Ја волим своју девојку".
И сетила се да ју је баш он једном подучавао: никада немој да допустиш да ти неко заиста зарасте за срце.
И поред свих пољубаца, модре усне, додиривања њихових тела под уличним светиљкама, погледа који је свлачио, знала је да јој није стало.
А тајна је још увек у њима. И ни једно од њих никада неће заборавити.