Улицама Блогограда 12.12.2011.
Аутор behappy | 16 ÐÐ, 2011
12. 12. 2011. је,
уствари, веома значајан датум. На тај дан, ја имам тачно осамнаест и по година.
На тај дан прослављам 3 и по године од када се преселих.
И ове године, добијам још један, велики, повод за дизање чаше. Промоција књиге
„Улицама Блогограда“.
Прво бих желела да признам Шукију, да је од почетка био у праву, да сам му
неизмерно захвална што ме је убедио да будем део овога. „Јер ово ће ти бити
лепа успомена“.
Можда и најлепша.
И тако, ја се упућујем ка главном граду Србије, са дебелим разлогом. Нека срећа
ми трепери у срцу, узбуђење је ту, чак и мало треме. И замишљам: па ја све те
људе изванредно познајем. Много боље од оних са којима се свакодневно срећем, а
уствари, не знам ко су. Звучи збуњујуће? Да, можда.
И тако, Весела (кума) и ја се вучемо Ресавском улицом, чаврљамо. Кад одједном,
драго лице једне згодне плавуше нам се смеши. Беше то Грлица, каже, уморна од
пута... И када се, сасвим случајно,
сретну људи који после толико времена већ осећају твоју бол и разумеју твоју
срећу, ти не знаш куд ћеш од радости!
То препознавање ми је још увек невероватно. Одмах смо се препознале,
поздравиле, сачекале њеног сапутника, нашег најдражег мудраца, Мандрака72, па
се ми заједно упутисмо до клуба „Сцена Црњански“.
Не бих да дужим са уводима, па ћу одмах да скочим на промоцију.
Микрофон, сасвим сигурно, у руке узима водитељка програма, сањарења56 и мирним
и благим тоналитетом почиње са представљањем промоције, као и са представљањем
блогера.
У мојој визији, то је изгледало овако:
Излази
на сцену Мандрак72, човек са пуно искуства, озбиљан и невероватно нежан. Онај
који је све нас натерао да се замислимо о својој егзистенцији, о људима који из
дана у дан постају све гори, да размислимо, да покушамо да се поправимо или бар
да то пожелимо. Његове приче су дуге, али више пута остану без коментара.
Зашто? Зато што просто човек занеми, не може да се изрази после толико мудрости
и истине.
После
Мандрака72, микрофон преузима Несаница, прелепа водитељка радија, која нас је
све оставила без речи након свог изврсног читања текства. Сви смо гутали њене
речи, без трептаја. Када су њена писанија у питању, мислим да смо сви навикли
да ноћу, када сви утону у сан, читамо њене постове и плачемо, проналазећи себе
сакривене у сваком стиху. Једна дивна жена, сигурна у себе, која изгледа страшно борбено.
Након ње, представља нам се Степски Вук. Ја не знам зашто, али овај ме је човек купио још давне 2008 када
сам блог отворила. Он ме је натерао да верујем. Да верујем у љубав, у боље
сутра, у срећу која је сакривена по свим угловима света. Пуно пута, после мојих
падова, умео је да изабере праве речи за мене. Данас је отац, сигурна сам међу
најбољима. Изрецитовао је своју песму, која ме је, уз оне звуке клавира, скроз
разнежила. И ето доказа: и мушкарци умеју да воле. И те како.
Као
што је и рецензенткиња рекла, Тањанакић пише стихове који се само чине
једноставнима, а уствари у себи скривају много више. И тако, док чита, ја видим
отреситу жену, пословну жену која зна шта жели од живота и сигурна је да ће то
и добити.
Касније
је уследила моја маленкост. Очекивала сам да паднем у несвест када ме је
сањарења56 најавила, јер су ме речи рецензенткиње посебно погодиле, али нисам.
Стихове
настасје читала нам је цицили. Посебно ми је криво што је настасја тако далеко
и није успела да нам се придружи. Она је једно дивно, искрено створење које ће
ти без длаке на језију све сасути у лице. Девојка која је осетила и проживела
најлепше ствари, а ништа мање и заслужује. Искрено се надам једном накнадном
сусрету.
И
онда је уследила „Паукова мрежа“, коју сам после тог 12. 12. прочитала још
најмање 5 пута. Као што сам већ једном напоменула, скоро сам се „распекмезила“.
Маркотеспи, човек који ми се чини изузетно позитиван, јак, храбар. (Па зар може
полицајац да буде другачији?!) и улива човеку неку посебну сигурност... Увек ме
насмеје када ме са Словаком асоцира. Онај који је неколико пута променио ник,
али је до данас остао исти онај Марко, који пред женом изговара најлепше речи.
Моје
велико разочарење се десило онога трена када ми рекоше да једна од мојих
блог-мама неће успети да присуствује блог вечери. Каспер, добри нам дух, није
успела да стигне. Али нам је зато размишљанка открила „Шта се крије на крају
дуге“ и то на један изванредан начин, својим изражајним читањем. Каспер је,
како сам је једном назвала „Најхрабрија жена блога“. Она која је уз мене од
првог дана када сам почела да пишем. Некако су нам се коцкице склопиле и остаде
посебно драга.
Једна
дивна жена, која у себи крије љубави за све нас. Домаћица! Довољно је, мислим
само то рећи. Толико нежности, а уједно и јачине. Чини ми се, толико способна
да она може то све сама! Просто ме је одушевила! Она препушта своје стихове у
руке наше куме, Веселе, која ће их на прави начин извести.
Моја
блог секица, Цицили нам је признала да у сваком делу, можемо бити „Криви
обоје“. Као што сам је и замишљала, она касни, у журби је, факултет је
излуђује... али и поред тога, осмех преко целог лица не скида, он блиста.
Посебна „лудица“ која би измамила осмех и најтужнијем човеку.
Горданушка,
која је из мог родног града, девојка која је седела до мене. Нисам је раније
приметила на блогу, али ме је обрадовало што сам понешто од ње научила. Лепа
млада дама, са дугом косом, што би рекли, делује заводнички.
Персефона!
Жена са осмехом у очима и преслатким сином. Њу, као и њену претходницу,
замњеује Шумахерова сестра, тета Љиља. Која је, узгред, заиста сјајна жена. Она
нас води по Нисајским пољима, учи нас о обичним животним стварима, које ми људи
претварамо у немогуће.
Стиже
нам и Анцисал, коју човек не може да отера са сцене! Шалу на страну, то је
девојка која много, много воли да прича. Не знам, али рекла бих да је лав у
хороскопу. Воли да јој се посвећује пажња, па то ти је! Она је на својој кожи
осетила љубав мушкарца и жели са нама то да подели, што јесте дивна ствар.
Следи
Биљанак, жена која буди у човеку поштовање. Што би рекли, образована жена. Њене
су песме намењене људима. Људима који у њеном животу играју важне улоге. Она
пише о болу – како би га се отарасила, решила и избацила га из свог живота. Њен
спас, чини ми се, није само у писању, већ у породици. Изгледа као прави
саговорник, жена са искуством.
Борац. Прави борац, врабац и лав у једној јединој Уни! У жени која у мени може толико осећања да пробуди, толико лавина да изазове, толико поплава... да је то невероватно. Вулкан осећања се „дрмне“ када прочитам нешто њено. И сада, њен „Завет“ свима препоручујем. То је жена која ће се борити, до последњег атома снаге. Она осећа, осећала је и осећаће. Она је дивна, права душа од човека. Неко од кога сваким даном учим. И страшно се радујем што је упознах. Права лутка, чак кажем, изгледа као да ми је вршњакиња.
Једна веома драга жена, коју, као што напоменух, сретох је на улици и одмах је препознах. По осмеху! Изгледа, што би рекли, породично. Жена која сву своју снагу црпи од њених најмилијих. Лепа плавуша, која је због треме одустала од читања своје песме „Успомена“. Њену песму читаће Веселица наша, која такође није могла без треме проћи. И тако нам Грлица показује да из једне једине успомене може да се појави много туге и радости.
Нажалост,
ни Крилцаанђела није могао да на промоцију дође, али је за то имао важне разлоге, па
ми је и драго што није дошао. Добио је звезду водиљу кроз живот. Сина. Њега сам
упознала раније и уверила сам се у величину тог човека. Људину, што би рекли,
која пише предивне стихове, из којих говоре душе заљубљених. Једно нежно биће,
а уједно и невероватно јако. Он ме увек, увек обрадује.
Пред
крај, стиже Шуки. Мој први утисак? Мудри интелектуалац. Способан човек,
сналажљив. Онај који зна све. Обично, људи попут њега ћуте и посматрају. Он нас
све познаје, анализира. Човек чија јачина стихова уме да уздрма, поремети,
покрене. Њему припада сво моје дивљење, потом ћу само рећи: „Живео нам Шуки“.
Зато што је пронашао времена за нас, за наше прохтеве, захтеве и друго. Зато
што нас је трпео, истрпео... Све похвале на његов рачун.
И,
на самом крају представља нам се сањарења56, која је много пута асоцирана са
„душом блога“. Она која се много пута борила за наш опстанак у Блогограду. Њене
песме су сетне, велика већина има за тему успомене, сећање на давно прошло
време, плес, детињство, време младости, остварене и неостварене љубави. Обећала
је она мени још пре, надам се да није заборавила, упознавање са млађим сином
:)) Шалу на страну, њој такође захваљујем на реализацији овог пројекта.
Такође
бих волела да поменем и блогере који нису учествовали у овоме, које сам
упознала те вечери.
Веома
пријатно изненађење вечери, била је Аннаса2н, једна прелепа жена, барбика, која
у себи крије много светова, виђеног, замишљног и проживљеног. Њене су приче
занимљиве, страшно интересантне, а она их гестовима чини још интересантнијима.
И ето, зато ми је невероватно драго што нас је подржавала те вечери, као и то
што се она толико уживела у наше речи, да је одлутала негде далеко...
Звездатвоја,
је те вечери била „наша звезда“ и све нас изненадила својим присуством. Она је
приметила како је тешко попамтити имена свих блогера „ма лакше је са
надимцима“. Што је истина, истина је! Драго биће, за које сам мислила да има
20-ак година. Изгледа да сам се преварила малчице.
Сунчица
се одвојила од свог Сунашцета и као права правцата пријатељица, дошла да подржи
своју несуђену сестру, Анцисал. То је девојчица која иза себе има судбину којој
не жели више да се враћа. Али као трофеј свих тих досадашњих борби, она има
Сунце које ће је грејати до крај живота. Надам се да ће се још дуго смејати! J
И
за последњи део „анализе“ чувала сам једно невероватно драго биће. Моју Веселу,
за коју сам сигурна да ће ми остати пријатељ и након 10 година. Ма ко шиша
разлику у година,а? Девојка која ме је изненадила својојм позитивном енергијом
и визијом света. Њој се увек обрадујем, као што и она зна да дође у право
време, са правим речима. Зато ће заувек остати Веселица. Посебна!
Драги моји блогери, ово је била само моја визија свих Вас. За оно вече, вредело
је доћи и из Аустралије, не из Темишвара!
Свака Вама част!
Hvala tebi sto si nam omogucila da uzivo cujemo tvoje stihove i tvoj glas, nadam se da ce biti jos prilika :)
Аутор baddancer 14 ÐÐ 2011, 16:05