Границе
Аутор behappy | 1 ÐÐ, 2011- Са овом речју се асоцира много ствари. И не, овог пута не размишљам о државним границама, нити о границама глупости...
Мислим о границама наше психе, наших могућности. Колико далеко можемо да одемо? Колико можемо да постигнемо и да ли сами себи постављамо те границе?
У реду, схватили смо да је живот суров, то је реалност.
Ако додамо по мало ведрих боја и ситнице нам измаме осмех, онда је то пун погодак. Срећа којој треба тежити.
Остварење. Како стићи до њега? Колико можемо да поднесемо?
Решавањем једне ствари, почињемо да додајемо све више. И више нисмо "онај који може" него се претварамо у "оног који увек успева".
Каже се да успех није дестинација, већ путовање.
И у том возу, седиш сам. И коферу ти је нешто зелено - креативност, нешто црвено - поверење у сопствене снаге, и нешто плаво - интелигенција.
Мислите ли да нешто фали? Без мало среће, нема успеха.
Нећу да заборавим да ми је професорка латинског рекла да је 12 срећан број. Тачка у којој се дотичу Север (4), Исток (4), Запад (4) и Југ (4) = 12.
Али шта се дешава са онима који нису рођени 12 и са онима који не верују у ово?
Без мало среће, пут у возу постаје досадан.
Докле може да иде наша психичка снага? колико информација може да поднесе.
Да разуме људе, чак иако не проговори са њима. Да препозна сигнале које нам шаљу.
Колико језика можеш да знаш? Књига да прочиташ? Држава да обиђеш, а да сваког дана надограђујеш себе. Да учиш.
Нема граница, верујем у то.
И то је она слобода коју волим. Оно што ме тера да идем у нови дан: да научим још нешто. А култивисано знање, ваља и са другима делити.
Podsetila si me na jedan vic.
Аутор razmisljanka 01 ÐÐ 2011, 20:03Vraća se dečak iz škole i razmišlja: "Idem već 5 godina u školu. Pitam se gde su granice ljudskih mogućnosti!"