Кроз прозор њених очију
Аутор behappy | 20 ÐÑ, 2011- Пиљећи у звезде, као у његове морско-плаве очи, размишљала је о сусрету. То ти је, на неки начин, судар светова. Толико емоција у обичном додиру, дубоко је сакривено. И не мислећи, журила је да јој дани брже прођу. Гурала сате у фиоке, а када би се казаљке среле, баш кад поноћ откуца, ето, прешкрабала би још један дан на календару који је висио на зиду, и сам чекајући ту суботу.
Та зна се и сада, шором ће се пронети крик среће, увијен у тишину. Посрљаће она, у танкој мајчици, нек поприми његови мирис. И тако ће после мирисати на носталгију.
Све ће то, на крају крајева, прекрити рузмарин. Све ће то, посути сунчеви зраци. Све ће то, надгледати неко од горе.
Од свега ће остати пар успомена, уоквирених у раму са светлуцавим повезом.
Мило и драго дете, да л' његово, ил' њено, отвориће албум са сликама и упитати: "Ко је ово?"
Ако то буде њен насмејани син, рећиће му: "То је мама, када је била млада"
И присетиће се свега.
Ако пак, то буде његов плавооки дечак, он ће се насмејати и рећи: "То је једна тета."
И можда пожали што није она мајка.
И данас, као да све већ мирише на август. Среде и уторци једнако тешко вуку своје отекле ноге кроз недељу. Ал' ето, окрећу се две чигре и ишчекују лет. Онај који ће приближити њихова узрујана срца.
Оно прво "волим те", које још увек трепери у ваздуху, чекајући тренутак када ће се погледи укрстити. Када ће се сручити у његов загрљај и помислити: "За ово је вредело живети..."
Šta sve kriju albumi...kakva sećanja...
Аутор sanjarenja56 19 ÐÑ 2011, 15:45