Заувек!
Аутор behappy | 7 ÐÑ, 2011- Пљушти киша. Она јури за њим, говорећи:
"Павле! А шта сам могла да урадим? Нисам могла да оставим све само да бих теби пружила то задовољство. Као да сам знала да ће те то тако обрадовати."
"Шта ће ме обрадовати, причај ми behappy, више не могу да поднесем ову мистериозност, не могу да разумем недовршене мисли. Гледај, сабери се. Реци ми шта имаш, па да се растајемо."
Глас јој се мења. Из Очајног, прераста у Тужни.
"Немој да говориш тако. Да смо били паметнији, можда бих те пратила. Ја само мрзим растанке. А растанак са тобом ће болети, кидаће се нешто у мени, веруј ми."
Окреће се ка њој, стиска јој руке:
"А зашто ме никада ниси питала шта ја желим? Зашто ти то није прошло кроз главу? Мислила си само на себе. А ја сам, behappy, ја сам желео само да стегнем твоју руку, да је чврсто у својој држим и да идемо заједно. Реци ми да сам много тражио и ја скидам капу. Одустајем."
Она је на ивици суза.
"Ја сам се заљубила у тебе. Али никада нисам помислила да ћемо бити заједно јер сам знала да те не заслужујем. И овако сам те намучила својим горким причама. Знаш... можда сам се бојала да те не изгубим. Мени је ово било доста."
Стиска јој образе, узима је у наручје, љуби је и жели да то потраје цео живот.
Ti slediš našu Pričalicu, ali pričaš romantične priče.
Аутор sanjarenja56 07 ÐÑ 2011, 17:18