Последњи лет за будућност
Аутор behappy | 24 ÐÐ, 2011Дошло је време растанака,
када сузе клизе, непозване,
одлазе људи, успомене остају,
чувају се као нетакнуто благо,
за она времена, кад црнина завлада,
када нам буде једна успомена,
као хлеб потребна.
Да се сетимо заједничких лудости,
тих гимназијалских, необичних дана.
Смеха, филозофирања, непроспаваних ноћи,
нечијих очију.
Снова, Париза, олимпијада
-свега је било.
И данас, неки клизе низ степенице гимназије,
певајући "А сад адио"
После 12 година, одвајају се.
Осећам неке грчеве, ту у стомаку.
Неки ће невероватно недостајати.
А успомене ће заувек,
бити исписане по зидовима.
када сузе клизе, непозване,
одлазе људи, успомене остају,
чувају се као нетакнуто благо,
за она времена, кад црнина завлада,
када нам буде једна успомена,
као хлеб потребна.
Да се сетимо заједничких лудости,
тих гимназијалских, необичних дана.
Смеха, филозофирања, непроспаваних ноћи,
нечијих очију.
Снова, Париза, олимпијада
-свега је било.
И данас, неки клизе низ степенице гимназије,
певајући "А сад адио"
После 12 година, одвајају се.
Осећам неке грчеве, ту у стомаку.
Неки ће невероватно недостајати.
А успомене ће заувек,
бити исписане по зидовима.
"А сад адио"...i ko zna gde, i ko zna kad....
Аутор sanjarenja56 24 ÐÐ 2011, 20:43