Сусрет са драгом особом
Аутор behappy | 17 ÐÐ, 2011Сремски Карловци.
Место моје младости, градић који чува у себи важан део мог живота. Моју прву љубав, које се увек сетим када прођем поред гимназије, или пијем воде са "четири лава".
Јуче стижем тамо, носталгија ме убија, све ме подсећа на неке тренутке који су давно прошли, и нажалост, никада се више неће вратити.
Долазе само у нашим сећањима, филм се врти непрестано. Шта све нисмо рекли, а могли смо. Зашто нешто нисмо учинили, када нам се већ пружила прилика.
Али, живот је плетен од танких нити, те нити се нижу и стварају слику која дочарава наш живот. Који је, превасходно, обојен зеленом бојом и леп је.
У једном од налета носталгије, осећам нежну руку на свом рамену, окрећем се и осмех који ме посебно радује. Жена која је рођена истог дана када и ја, која ме толико подсећа на мене и од које имам толико тога да научим.
Први сусрет, на блогу, и сваки наредни у Карловцима.
Грлим је, а тај загрљај одише недостајањем.
Како, уопште, може неко да ти постане тако драг за тако кратко време?
Одговора нема. Мира одмах развезује причу, која се не завршава ни на један једини тренутак. Ми увек имамо о чему да причамо. Она је толико интелигентна, да гутам сваку њену реч.
Минути теку, као трептаји ока. Да могу, зауставила бих време, да још мало гледам ту сталожену, оптимистичну жену. Правог борца.
Осим што прави најбоље куглофе, она даје најбоље савете. Охрабри човека.
А ипак је, у исту руку, тако реална.
И ко би рекао, толико је старија од мене, а уме да се спусти на ниво седамнаестогодишње девојчице и да ме разуме.
Зато ће за мене увек бити специјална, жена са најтоплијим изразом лица. Моја мама Мира.
Divno, sigurna sam da ste obe uživale! :***
Аутор roksana 16 ÐÐ 2011, 23:46