Сви смо ми исти?!
Аутор behappy | 18 ÐÐ, 2011Ево овако. Ја знам своје обавезе, знам да нисам перфектна, да морам још дуго да радим да бих била "неко и нешто", али такође нисам ничија крпа.
Моја разредна је веома компликована жена. Али такође обожава да има користи од нас. Укључује нас у разне пројекте, од којих ми немамо никакве вајде, а она добија паре и репутацију. "Ајде" кажемо увек ми, "добићемо искуства".
Било би и то искуство ок када би то неко умео да цени. Али данас, ништа се више не цени!
Чим добије прилику покушава да нас спусти, понизи или да нам подметне нешто.
Већ месецима, у разред долазимо само нас 5. "Штреберке-глупаче-оне које немају појма-а ни свој живот". Тако би то рекле наше дивне другарице. А остали, дођу у пролазу у школу.
Онда застанем, кад ми пукне филм, па се запитам, је ли гимназија обавезна? Друже мој, ако ниси створен за образовање, спавај кући, мама и тата ће и тако да плате па ћете проћи 10 пута боље од мене. Зато што сам својеглава и нећу да живим на туђим леђима целог живота!
Али зато увек ми попијемо талог из шољице кафе. Увек најгори.
Данас сам имала један од тих "цепања филма". Имају 100-инак неоправданих.
Шта мислите, какву оцену заслужују?
Не знам шта заслужују, али 10 сигурно не. И управо то имају.
Не волим да сплеткарам, трачарам и штрикам лажне причице, зато сам данас рекла шта сам имала, да чују девојке, мамине и татине принцезе.
Али да, разредна каже: "Немој да ме разочараш."
Зашто људи морају да се улизују? да се сад претварамо да је све ок.
Ма дај, и ја одем понекад из школе.
Али то онда делује много другачије. Одмах се зове мама са питањем: "Да ли знате где је ваше теме било на осмом часу данас?"
Зна.
И ти родитељи, који мисле да им деца оду у школу, а уствари проводе дане по стриптиз клубовима и кафићима.
Касније, немају лекције, па дођу са најлепшим осмехом на лицу и кажу: "Данас изгледаш дивно! Можеш ли да ми позајмиш свеску из румунског до среде? Пошто одговарам, а немам све лекције..." Е па, од сутра, немам ништа више!
Зато што чим ми се дотична свеска врати чујем све што о мени говорите.
"Она што се у све трпа. Онаква, таква, глупа..."
Искрено, баш ми се нешто плаче од свих коментара. Али зато више нећу ни ја да будем будала коју ћете да искоришћавате.
Завршила сам са свим таквим тупанима.
Нека свако настави својим животом.
Ја ћу да останем она која се у све трпа, да би се развила, научила и била неко.
Чак иако знам, да ћете једног дана ви бити шефови, директори и власници неких фирми.
Пре ћу да уживам у овом свом животу.
Моја разредна је веома компликована жена. Али такође обожава да има користи од нас. Укључује нас у разне пројекте, од којих ми немамо никакве вајде, а она добија паре и репутацију. "Ајде" кажемо увек ми, "добићемо искуства".
Било би и то искуство ок када би то неко умео да цени. Али данас, ништа се више не цени!
Чим добије прилику покушава да нас спусти, понизи или да нам подметне нешто.
Већ месецима, у разред долазимо само нас 5. "Штреберке-глупаче-оне које немају појма-а ни свој живот". Тако би то рекле наше дивне другарице. А остали, дођу у пролазу у школу.
Онда застанем, кад ми пукне филм, па се запитам, је ли гимназија обавезна? Друже мој, ако ниси створен за образовање, спавај кући, мама и тата ће и тако да плате па ћете проћи 10 пута боље од мене. Зато што сам својеглава и нећу да живим на туђим леђима целог живота!
Али зато увек ми попијемо талог из шољице кафе. Увек најгори.
Данас сам имала један од тих "цепања филма". Имају 100-инак неоправданих.
Шта мислите, какву оцену заслужују?
Не знам шта заслужују, али 10 сигурно не. И управо то имају.
Не волим да сплеткарам, трачарам и штрикам лажне причице, зато сам данас рекла шта сам имала, да чују девојке, мамине и татине принцезе.
Али да, разредна каже: "Немој да ме разочараш."
Зашто људи морају да се улизују? да се сад претварамо да је све ок.
Ма дај, и ја одем понекад из школе.
Али то онда делује много другачије. Одмах се зове мама са питањем: "Да ли знате где је ваше теме било на осмом часу данас?"
Зна.
И ти родитељи, који мисле да им деца оду у школу, а уствари проводе дане по стриптиз клубовима и кафићима.
Касније, немају лекције, па дођу са најлепшим осмехом на лицу и кажу: "Данас изгледаш дивно! Можеш ли да ми позајмиш свеску из румунског до среде? Пошто одговарам, а немам све лекције..." Е па, од сутра, немам ништа више!
Зато што чим ми се дотична свеска врати чујем све што о мени говорите.
"Она што се у све трпа. Онаква, таква, глупа..."
Искрено, баш ми се нешто плаче од свих коментара. Али зато више нећу ни ја да будем будала коју ћете да искоришћавате.
Завршила сам са свим таквим тупанима.
Нека свако настави својим животом.
Ја ћу да останем она која се у све трпа, да би се развила, научила и била неко.
Чак иако знам, да ћете једног дана ви бити шефови, директори и власници неких фирми.
Пре ћу да уживам у овом свом животу.
Ne daj se behappy, imao sam slicna iskustva i ja u gimnaziji, oni sto su bezali blje su prolazili od nas koje je toiskreno mrzelo . dobro se dobrim vraca, ti ces uspeti u svemu sto pozelis, nabaci osmeh, to vce ih vise nervirati nego tvoje suze :)) samo napred .poz
Аутор gasstrocity 18 ÐÐ 2011, 14:29