Себастјан 1
Аутор behappy | 6 ÐÐ, 2011- Па ето. У међувремену сам открила да сам ја мала за љубав, тако да нећу да се заљубљујем: то је решено. Али... Шта је? Питате се шта се ту још дешавало?
Звао ме је још неколико пута. Даљина је то, нема се баш шта друго радити.
Е па, када ме је звао почео је нешто да одуговлачи. И онда лепо каже: Знаш шта, имам да ти кажем три ствари:
1. недостајеш ми
2. Исто као под један.
3. исто као претходне 2.
А ја... (Боже како сам безобразна :)) ) ја се заценила од смеха. И не могу да престанем. Дечко ми отвара душу а ја...
Осим што сам поцрвенела-ништа.
И онда се он сав збунио, познаје му се по гласу.
"Имаш нешто да ми кажеш?" Питам ја, а глас ми трепери.
"Пааа...ја... имам... знаш.... ма, рекао бих ти много тога, али се бојим да не кажем неку глупост"
"А шта ти мислиш како су пре људи комуницирали? Није било телефона, ни интернета. И ипак су све говорили у лице"
"А мислиш да нећу да ти кажем у лице? Хоћу. Сад, ако паднем у несвест... то је друга ствар."
"Мислим, знаш већ шта се дешава са мном." У том тренутку, улази мама у собу.
"Са ким ти то причаш?" Пита она заинтересовано.
Би хепи начуљила уши, заинтересовано слуша, а Себастјан ће:
"Са девојком."
Правила сам се да нисам ништа чула.
Пола сата је он мени ту покушавао нешто да каже. И рекао је по нешто. И све би било добро да се ја нисам толико смејала.
Касније ме је сестра од тетке (на чијем смо се рођендану упознали) зезала. Крв ми је сву попила. Превод његовог презимена је нешто као: Божић.
Сад сам ја, "Божићна девојка".- по мојој сестри.
Ја нисам узбуђена, али ми је драг дечко.
Зашто да не буде тако? До сада сам ионако, увек погрешне волела.
Јутрос ме буди његов позив. (Добро, није баш било јутро, али ипак...)
Одбијам позив неколико порука, али овај је упоран.
Пишем му поруку "Спавам"
Касније, после једно пола сата, причамо.
"Је л' су дозвољени разговори док си ушушкана у ћебе?"
Ма какво ћебе, дете моје, пробудио си ме и одмах сам се бацила на склањање.
Али ето.
И он је опет нежан. Сав сија. Честита ми бадњи дан.
И каже: Имам 2 вести да ти саопштим. Лошу и добру. Са којом да почнем?
Мислим се... почни већ једном, журим!
И рече ми лошу вест (која није лоша, само ајд').
А када је хтео да саопшти добру, неко га је позвао и морао је да оде.
Е од тад' се нисмо чули, сад ће он, ускоро.
Наставке пишем јер сам чула да су неки заинтересовани :))
Сретно бадње вече најдражим блогерима! Нека вам све од руке иде.
Sretno Badnje veče i tebi. Pa čekaćemo i dobru vijest pa da damo komentare. :)
Аутор mandrak72 06 ÐÐ 2011, 19:26pozdrav