« Тамо
Бол у грудима. »

Кад разум одшета...

Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2009

    Све коцике су се склопиле...

    Једна као да штрчи... Где уклопити тебе?!

    Стварно сам кренула даље после свега... после Карловаца... и он је отишао тамо... у онај јужни део... како он каже... "Што јужније, то тужније..."

    Данас сам била скроз опуштена. "Селе" је напокон играла коло, певала из свег гласа, ђускала... осећала се добро. И онда је дошао професор у коло, стао поред мене : "Хоћемо на Косово?"

    Осећам да ми се грло стеже, али кажем "Хоћу!"

    Успела сам да пређем преко тога. "Ништа се није десило".

    И усред песме, професор ми показује телефон, на екрану исписано ЊЕГОВО име. Осећам да очи, само што нису издале... стежем "месечину" за руку. "Издржаћу ја ово", говорим себи, "буди јака". А све се у грлу скупило, као кнедла... Само што не експлодирам!

    И знам да је тешко... знам... али немам избора. некако ћу се већ концентрисати на живот који сам живела пре овога...

    Синоћ сам му послала километарски мејл, и данас је одговорио...
    "Знам шта осећаш, чак и када не проговориш ни реч."

    Бићу ја добро...

    Кад кише прођу...

    Долази зима, надам се, донеће њега. Само на неколико тренутака, да поделимо сузе, загрљаје... и речи. Речи које чине толико тога...

     

     


This entry was posted on 29 Новембар, 2009 01:03 and file under Wishmaster . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.

19 Коментари & 0 Трекбекови од "Кад разум одшета..."

    "Само на неколико тренутака, да поделимо сузе, загрљаје... и речи." ♥

    Аутор tuzna 29 ÐÐ 2009, 02:42

    Sklopimo kockice, mislimo da je sve na svom mestu, i tajfun odnese sve...slažeš ih ispočetka. Složićeš ih.

    Аутор sanjarenja56 29 ÐÐ 2009, 09:04

    Ja baš nisam razumela ko je sad na Kosovu... Nije reč o Sremcu? Sve mi se izmešalo :(

    Аутор poluuspavanka 29 ÐÐ 2009, 11:13

    Ne, poluuspavanka, slatkiš je na Kosovu, Sremac je u Sremu, a Temišvarac je u Temišvaru...svako na svom mestu i u opasnoj konkurenciji da budu...zaboravljeni.

    Аутор sanjarenja56 29 ÐÐ 2009, 12:07

    tuzna,

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 14:25

    sanjarenja,
    sklapamo ih celoga zivota...

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 14:25

    poluuspavanka,
    decko o kom pricam je... kao neka letnja ljubav...ili tako nekako.
    Upoznali smo se u letnjem kampu... Ja sam zaboravila na sve... poludela...
    Dosla ovde, trudila se da idem dalje... onda je sada nesto iskrslo...
    Ali cu se srediti...i nastaviti.

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 14:26

    sanjarenja,
    i bice.
    Ima jedan lep citat:
    "Mozda mozemo neke ljude izbrisati iz secanja. Ali da ih izbacimo iz srca-to je vec druga prica."
    A za mene je potpuno onaj Mikin citat:
    "Mene je tesko voleti, ja nikad ne zaboravljam.."

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 14:28

    Nije bilo lako. Nije ti ni sad, ali...sama si rekla "bice bolje".
    Koliko boli sve to govori stisak ruke. Znas da znam kako je.

    Аутор mesecina 29 ÐÐ 2009, 14:39

    Deliti suze, reci, smeh... zvuci kao ljubav

    Аутор bokikojic 29 ÐÐ 2009, 19:03

    mesecina,
    ti znas. :(

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 19:41

    boki,
    a sad ga nema...

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 19:41

    Ha,ha, kako mi je stručno Sanjarenje objasnila. Svi u konkurenciji da budu zaboravljeni. I slažem se - behappy će da nadje nekog sasvim na sasvim neočekivanoj lokaciji :)

    Аутор poluuspavanka 29 ÐÐ 2009, 19:46

    ...koji samo što se nije pojavio...kad ode na salaš kod Baladaševića na terapiju smehom, s mesečinom

    Аутор sanjarenja56 29 ÐÐ 2009, 19:52

    poluuspavanka,
    naicicu...jednog dana, kako je sudjeno...
    samo znas secanja bole.
    Bez obzira sta se bude desavalo, decko sa Kosova ceostati osoba koja mi znaci.
    Makar i kao prijatelj.

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 20:14

    sanjarenja,
    pojavice mi se.
    Nadam se da nije pravi ovaj koji me zove 100 puta dnevno, i salje poruke na svakih 10 minuta.
    Ne volim bas TOLIKU paznju i kontrolu.

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 20:17

    Nije nijedan pravi od dosadašnjih...oni te samo pripremaju za pravog.

    Аутор sanjarenja56 29 ÐÐ 2009, 20:21

    sanjarenja56,
    тачно тако.
    Рано је за правог. И нећу да га сретнем скоро. Не бих ја то знала да чувам, а пошто познајем себе, знам... досадило би ми брзо.
    Нисам зрела за љубав

    Аутор behappy 29 ÐÐ 2009, 20:26

    Behappy, moraš da naučiš da budeš srećna sama sa sobom. Dok si sama da budeš zadovoljna i kompletna, a taj koji će doći neka dodje kad hoće. Ne vezuj svoju sreću za druge, to je jako loše

    Аутор poluuspavanka 29 ÐÐ 2009, 20:30
Додај коментар





Запамти ме