Бол у грудима.
Аутор behappy | 28 ÐÐ, 2009- Одједном, слике из Карловаца почеше да ми се мењају пред очима. Драги људи су поново ту. Видим их, осећам њихову близину... Разговарамо...
Помену њега... помену Косово и Метохију... ситуацију тамо...
Како ли је он?
Као неке визије, мисли почеше да се јављају.
Зашто су баш толико морали да причају о њему?
Као трудим се да не слушам, али чујем:
"...диван је дечко, и жао ми је што нисмо успели..."
"...било ми је тешко када сам га видела да плаче, мислила сам да ћу умрети..."
"...тамо је страшно, али се они обрадују само када нас виде..."
Осећам како се срце грчи. Сваки тренутак је тамо неизвестан.
Ко зна... временом би се можда ствари мењале.
Осећам само како ме оштар бол разара... туга.
"Не питај је ли праведно што нас је прекрио мрак... и што нисмо заједно, пусти сузу дај ми знак..."
Sećanja često bole...na drage ljude uvek
Аутор sanjarenja56 28 ÐÐ 2009, 06:46