Данашњи дан
Аутор behappy | 14 ÐÐ, 2010- Синоћ ме је мучила температура, али сам попила лек и отишла на пробе за позориште. Стигла сам кући касно, јер се то, по обичају одужило. Чини ми се да је било око 23:10 кад сам ушла у кућу. Нисам имала воље да оперем косу, јер сам скроз заборавила шта ме данас чека.
Давали смо ми разне интервјуе. Била сам по разним новинама, радио станицама... Али су јуче месечини и мени јавили да смо позвани у емисију на ТВ-у. (Ту је био и један наш друг, али нећемо о њему)
И тако, јутрос се будим, осећам се ужасно. Једва дишем, а мислим се, има да падне у несвест водитељ када проговорим.
Али добро...
Одемо тамо, ставе нам три и по килограма шминке, коју сам једва скинула. И то само ради "осветљења". Ма нисам знала да је потребно толико пудера да би се све то уклопило!
У сваком случају, не волим шминку.
Интервију је прошао релативно добро. Осим тога што месечина и ја нисмо умало праснуле у смех, јер је наш друг рекао: "Обично волим да праћам фубал." Да ли је човек имао трему или не, то не знам. Али олимпијац је, не сме да се брука :))
П.С. Пошто нисам писала о мом новом "послу", напоменућу вам сада. Пишем за недељник, радимо интервјуе, идемо на терен и забавно је. Понекад напорно.
Разочарана сам у неке људе, али изгледа да је то било за очекивати.
И сад сам схватила шта највише мрзим. Уцену.
"Па је л' се сећаш ти шта сам ја учинио за тебе?"
Не, не знам. Подсети ме.
И да, мрзим лаж! Чему све ово?
"Ту је био и један наш друг, али нећемо о њему" :)))))))))
Аутор mesecina 14 ÐÐ 2010, 15:38Зар си на крају успела да скинеш то чудо од шминке?
Разочарања су део наше свакодневице. Такви су људи, повређују...Немој да се нервираш кад знаш да не вреди :*