Појавила се дуга!
Аутор behappy | 11 ÐÐ, 2010"После кише, увек дође дуга"
Заиста сам веровала у ове речи увек. И у последње време, дуго сам чекала ту дугу.
Велики сам ја оптимиста, али једноставно не знам... Киша је пљуштала. Правила сам се да је све у најбољем реду. Трпела. Смешила се...
Једноставно, понекад осмехом не можеш да зауставиш кишу.
Још стрес око закључивања првог семестра... Мислила сам да данас почиње пакао.
Али се доказало оно супротно "Најбоље ствари се дешавају онда када их најмање очекујемо."
Са мајком се у последње време нисам уопште добро слагала.
Раније сам јој говорила све, али као да се нешто преломило, осетила сам као да је све то терети, као да има "своја посла" и да је не занима шта се дешава.
Већ дуго времена, тетка ми је била највећа подршка. Она која зна све. Она која је видела моје сузе, иако то никоме не допуштам. Она која зна када је тешко, она која сузе брише речима.
Заправо те речи највише и ценим.
Данас сам преживела и физику, и то одлично. И некако,уопште ми није било битно што за следећи час имам две нове лекције од по километар и по.
Није било битно што су сви у разреду саркастични (добро не баш сви до једног).
Све гледам, и смејем се.
Неки пуцају већ првог дана, разумем их, али се не дам.
Хемија. Математика. Баш не волим ове природне материје, па то ти је.
Данас ме је некако баш било брига.
Осећала сам се добро.
Ко ће знати зашто.
После школе излазим у шетњу и на ћаскање са месечином и happiness и некако је дан сијао.
Знам да кући има толико тога да се ради, спремања пред дочек наше Нове Године, спремање куће, учење, читање лектира...
Али ја сијам.
И одлучујем да свратим у цвећару и маму обрадујем цветом.
Тешко откривам своје емоције онима који то највише заслужују. Заиста тешко.
Али данас сам решила. Па не можемо довека да будемо хладне једна према другој. Неко мора да разбије тај лед.
Стижем кући, мама и бака ме гледају са питањем "Јао, па од кога је САД тај цвет?" (Као да сам их добијала на милијарде :)) )
И наравно, мами сам улепшала дан.
А свој још двапут више.
Дошла је дуга!
Заиста ништа није више тешко. Бацам се на обавезе, поздрављам вас, наравно са осмехом!
Данас најлепшим у овој години.
Toliko mi je drago da ovo citam.
Аутор casper 11 ÐÐ 2010, 18:12Samo napred....
Duga se pojavljuje onda kada joj mi dozvolimo da zasija:)