Сестра, највеће богатство...
Аутор behappy | 17 ÐÐ, 200905.04.1999.
Бомбардовање.
Али, ја добијам најлепши поклон: сестру.
Моја срећа је тада била невеорватна.... Сестра! Толико сам то желела...
Када је мало порасла, било је ту милион свађа и свађица. Препирки. Смеха.
Била је први разред кад је оставила своје лутке, оделца, кена... изгубила је оца. Почела је да одраста.
Када је завршила други разред, преселила се у другу државу.
Било јој је јако тешко. Страни језик. Друштво никако. Осећала се неприхваћено. Али ја се сада чудим, и дивим њеној храбрости. Нема плакања. Нема кезења. Јака и одлучна.
Бори се! И томе се много радујем.
Проживела је пакао, тако мала...
Али се није предала.
Сада се трудим да јој улепшам преостали део детињства. Овог Божића је поново узела барбику у руке. И то ме је мого обрадовало.
Интелигентна.
Зато се и издваја и не уклапа у свако друштво. Осећам да јој недостаје тата, иако никада не прича о томе.
Желим да јој улепшам празнике, рођендан, да се не осећа усамљено.
Не тражи пуно, и зна да цени ствари. И то ми се свиђа.
Поносим се њом.
Волим да је изведем до града, у биоскоп, у шетњу. Много сам срећна када видим осмех на њеном лицу.
Желим да студирам у иностранству.
А да ли бих могла да се двојим од ње?
Тешко.
Не признајем ја њој колико ми значи.
Али ме она најбоље разуме.
Увек је ту.
Помогне, послуша...
Понекад се посвађамо, али се брзо све то среди.
Значи ми.
Чудим се, како други туку млађе сестре и браћу. Не разумем.
Све док је она ту негде, и ја ћу се борити!
Много те волим, мала сестрице.
ax ...smrc.
Аутор happiness 17 ÐÐ 2009, 18:05hocu i ja mladju sestru