Отуђивање.
Аутор behappy | 14 ÐÐ, 2009Први званични снег...
Не знам како се осећам, не знам да ли сам срећна или тонем...
Шта је то са људима? Сви нас полако, али сигурно...напуштају.
Ограничавају се, говоре прво "збогом"...
Остајемо сами.
Сви су ту, када је потребно нешто.
Дозивам вас!
Где сте сада?! Болесна сам... трећа недеља.
Нема никога.
Скоро никога.
Полако ми је већ мука од овог света.
Ближе се Божићи...
Са ким да се радујем?
Немам са ким да плачем.
Сви имају своје проблеме, и туђе нико неће да чује...
Нова Година... Нема радости...
Болест. Болест која ме плаши... Већ три недеље!!!
Антибиотици, разна чуда, више ни не памтим имена...
И ипак нико не верује. А никоме и није стало.
Сада тек схватам, не можеш да рачунаш на све.
И једно кајање-некога сам погрешно проценила.
Нека нам је Бог у помоћи...
Надам се да нисам и ја неко кога си погрешно проценила. Извини, али данас не могу да мислим и на туђе проблеме. Само данас. Ја сам ту, не заборави то :*
Аутор mesecina 14 ÐÐ 2009, 21:20