13.12.2009.
Аутор behappy | 13 ÐÐ, 2009Драги тата,
Данас се испуњава трећа година од када смо остале саме. Бака у Србији, мама, и твоје три ћерке...
Сећам се моје радости, када си ме одвео на сајам књига 2006. Ти и ја. Ти, који си ме увео у свет писања, Ти који си ме научио да ћу све одговоре наћи у књигама. Књига са посветом.
Како сам се радовала... никоме ниси писао посвете.
МЕНИ јеси.
Недостаје ми оно твоје луцкасто задиркивање, када сам имала слабе оцене из математике.
Знаш ли да сада имам 10?
Мој свет се срушио, тог 13.12.2006.
Знаш, кад сам чула да сви плачу, и баkини јецаји...
Пожелела сам да имаш неку неизлечиву болест. Да бар имам још неколико дана да проведем са тобом.
Човек постајем, због тебе.
И тако са поносом говори о теби. Нико не би био бољи отац!
Имала сам све што сам пожелела.
Сад желим да имам оца... али неке жеље се не остварују.
Било је ужасно, првих неколико дана...
Сахрана.
Мислим да се тада наше одељење мало зближило. Сви су били ту, као подршка.
Сви су говорили: "Не плачи!"
Како да не плачем?
Како да ме не боли?
И никоме, никоме не желим да прође кроз оно што је прошла моја породица и ја.
Живот је чудо...
Тада сам сањала о средњој у Београду, о разним стварима...
А у јануару је било решено-селимо се.
Матура је прошла без тебе.
Издавање књиге је прошло без тебе.
Мој упис у средњу школу.
Све се измењало...
Превише си високо, да ти кажем све оно, што мислим.
Али никада нећеш бити превише високо да те волим!
И запамти: Нико НИКАДА неће моћи да попуни твоје место у мом животу, и у мом срцу...
И само због тебе, бићу срећна, и борићу се.
Волим те, и недостајеш ми... много ми недостајш.
Ne može niko popuniti njegovo mesto u tvom srcu jer je samo jedan tvoj pravi tata...i nema zamene...kao što je i jedna prava mama (ali ima rezervnih varijanti, pa imaš dve blog mame). Bićeš srećna i borićeš se i zbog sebe i zbog njega.
Аутор sanjarenja56 13 ÐÐ 2009, 17:22