13.12.2009.

Аутор behappy | 13 ÐÐ, 2009

    Драги тата,

    Данас се испуњава трећа година од када смо остале саме. Бака у Србији, мама, и твоје три ћерке...

    Сећам се моје радости, када си ме одвео на сајам књига 2006. Ти и ја. Ти, који си ме увео у свет писања, Ти који си ме научио да ћу све одговоре наћи у књигама. Књига са посветом. 

    Како сам се радовала... никоме ниси писао посвете. 

    МЕНИ јеси.

    Недостаје ми оно твоје луцкасто задиркивање, када сам имала слабе оцене из математике.

    Знаш ли да сада имам 10?

    Мој свет се срушио, тог 13.12.2006.
    Знаш, кад сам чула да сви плачу, и баkини јецаји...

    Пожелела сам да имаш неку неизлечиву болест. Да бар имам још неколико дана да проведем са тобом.

    Човек постајем, због тебе. 

    И тако са поносом говори о теби. Нико не би био бољи отац!

    Имала сам све што сам пожелела. 

    Сад желим да имам оца... али неке жеље се не остварују.

    Било је ужасно, првих неколико дана...

    Сахрана.

    Мислим да се тада наше одељење мало зближило. Сви су били ту, као подршка.

    Сви су говорили: "Не плачи!"

    Како да не плачем?
    Како да ме не боли?

    И никоме, никоме не желим да прође кроз оно што је прошла моја породица и ја.

    Живот је чудо...

    Тада сам сањала о средњој у Београду, о разним стварима...

    А у јануару је било решено-селимо се.

    Матура је прошла без тебе.

    Издавање књиге је прошло без тебе.

    Мој упис у средњу школу.

    Све се измењало...

    Превише си високо, да ти кажем све оно, што мислим.

    Али никада нећеш бити превише високо да те волим!

    И запамти: Нико НИКАДА неће моћи да попуни твоје место у мом животу, и у мом срцу...

    И само због тебе, бићу срећна, и борићу се.

    Волим те, и недостајеш ми... много ми недостајш.

     


26 Коментари & 0 Трекбекови од "13.12.2009."

    Ne može niko popuniti njegovo mesto u tvom srcu jer je samo jedan tvoj pravi tata...i nema zamene...kao što je i jedna prava mama (ali ima rezervnih varijanti, pa imaš dve blog mame). Bićeš srećna i borićeš se i zbog sebe i zbog njega.

    Аутор sanjarenja56 13 ÐÐ 2009, 17:22

    Твој отац је поносан на небу што има такву ћерку. Сигурна сам у то.

    Аутор mesecina 13 ÐÐ 2009, 17:29

    Tvoj otac bi bio ponosan na tebe. Život zna biti okrutan, ali isto tako taj isti život ti je podario oca na kojeg možeš biti ponosna i sretna da si bila njegova kćerka.
    Ti si pametna i snažna djevojka. Samo nastavi putem koji si pošla.
    Drugarski pozdrav

    Аутор mandrak72 13 ÐÐ 2009, 17:33

    Ponosom i govori o tati ali i nastavi ponosno i da se boriš kroz život.pozdrav..

    Аутор Jovan s.s. 13 ÐÐ 2009, 17:50

    sanjarenja56,
    mozda uskoro "dobijem novog" tatu.
    Ali naravno, nikada necu ni moci da ga vidim kao pravog oca.

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 18:36

    mesecina,
    saljem zagrljaj.
    I meni je potreban jedan
    :*

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 18:37

    mandrak72,
    zahvaljujem na pohvalama.
    Nisam ogorcena na zivot.
    Ipak je jedan, i trudim se da ga odzivim.

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 18:38

    Jovan s.s.
    Moram...
    Pozdravljam te!

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 18:39

    mila devojčice, budi sretna što si imala takvog tatu. i sećaj se. svega kroz šta si zajedno s njim prošla. jer to je ono što te čini divnom osobom. i zaplači kad je teško. suze će se u zvezde pretočiti i putevima neznanim do duše kojoj su upućene stići
    Prijatno!
    P.S. i evo 2-3 zagrljaja od "tetke". tek da znaš da neko misli na tebe.

    Аутор domacica 13 ÐÐ 2009, 18:52

    Uh uh uh, gde je on! Zar ne oseca da ti nedostaje?

    Аутор bokikojic 13 ÐÐ 2009, 18:59

    domacica,
    хвала ти!
    Волела бих да мењам све ово богатство и успех, за једну његову реченицу и загрљај...
    Знаш ли да се нисам поздравила са њим?
    То ме највише боли... Када сам га последњи пут видела био је у болници, и када сам одлазила нисам успела да му се јавим...
    :(

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 19:07

    Боки,
    више га нема...
    Нажалост.
    Али ваљда зна колико је људи оставио овде. Колико њих који га воле...

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 19:10

    Neka te ne boli što se nisi pozdravila s njim, mila, ako si ga videla...jer da jesi, on bi imao osećaj da ti znaš da on odlazi zauvek i to bi ga bolelo...

    Аутор sanjarenja56 13 ÐÐ 2009, 19:14

    Дивна девојко! Твој отац се сигурно поноси са тобом, док с анђелом твојим прича о теби. Љубим те.***

    Аутор pricalica 13 ÐÐ 2009, 19:21

    nekada poslednji pozdrav ne donosi utehu. poštedi većeg bola. oboje
    Prijatno!
    P.S. koliko si bila srećna sa takvim tatom saznaćeš i ako pročitaš http://domacica.blog.rs/blog/domacica/grickalice-za-dokolicu/2007/12/14/pismo#comments

    Аутор domacica 13 ÐÐ 2009, 19:27

    sanjarenja56,
    нисам ѕнала да одлаѕи. Доктори су рекли да је све у реду. И "одједном" се десило...
    :(

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 19:36

    pricalica,
    Шаљем загрљај...

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 19:38

    domacica,
    била сам срећна. Знам да јесам.
    Твој пост ме је расплакао...
    Сигурна сам да јако, јако боли...
    :(

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 19:42

    Ponosna sam na tebe, i na tvoje razmisljanje. Mozda to zvuci cudno ali zaista jesam. A znam da je i on, tvoj tata. I koracaj dostojanstveno kroz zivot i bori se, nikad nemoj da posustanes.
    Ljubim. :*

    Аутор ashtraygirl 13 ÐÐ 2009, 20:06

    Tata je otisao, ali ti je ostavio dar, ostavio ti je kartu za dobar i uspesan zivot.
    Ti, hvala Bogu umes da iskoristis to na pravi nacin.
    Ako postoji nesto tamo gore, i ako nas nasi zaista gledaju odozgo tvoj tata se sigurna sam cesto smeje.. koliko tvojim uspesima, toliko i tvojim nestasnim razmisljanjima.
    Grlim te jako!

    Аутор casper 13 ÐÐ 2009, 20:39

    ashtraygirl,
    Nema posustajanja...ponekad tuga vlada... Ali sta da radim?
    Idem dalje...
    :*

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 21:04

    casper,
    Nadam se da vidi... nadam se...
    Uzvracam zagrljaj :*

    Аутор behappy 13 ÐÐ 2009, 21:08

    Neko od gore vidi svoje pametno dete i cuva ga.Sigurna sam.
    I mi sa ove strane ovog naseg virtuelnog sveta,gledamo jednu devojcicu,kako postaje odrasla zena.Srecna zena.I iz sveg srca navijamo za nju.
    Ako ti nesto znaci,ja navijam za tebe.I saljem ti topli zagrljaj :*

    Аутор unajedina 14 ÐÐ 2009, 00:59

    una,
    ulepsala si mi dan.
    Mnogo mi je lepo u toplom zagrljaju.
    Uzvracam!
    :*

    Аутор behappy 14 ÐÐ 2009, 08:46

    Jednog dana,probudices se s osecanjem ispunjenja.Krenuces u setnju napustenim ulicama.Duvace blagi vetric,vetric koji nosi miris vecnosti,ljubavi i lepote zimskog jutra.
    Znaces kad da stanes.Udahnuces duboko i ka pravom mestu usmeriti pogled pun razumevanja,postovanja i spremnosti na cekanje trenutka koji ce nam razjasniti sve.
    Tada ces znati da su oci voljenog uprte u tebe,gde god se on nalazio.

    Аутор purplemind 14 ÐÐ 2009, 14:41

    purplemind,
    ово си дивно рекао...
    Хвала ти...
    Поздрав

    Аутор behappy 14 ÐÐ 2009, 21:19
Додај коментар





Запамти ме