Преживљавање
Аутор behappy | 24 ÐÐ, 2009Ког' ђавола сам опет питала друге за мишљење...
Он се слаже са свима, шта рећи...
"Хеј а зар ниси знала да он има девојку?" Пита ме другарица.
А ја знам и много више. Знам и да жели да раскину, јер им је тешко да одрже везу на даљину, знам и да му је тешко да је остави, јер мисли да га она воли... и боји се да она не остане повређена....
И онда му ја саветујем разне ствари.
У себи осећам неко дивно осећање, јер сам налетела на једну дивну особу.
Али и лагано умирем, јер како ствари стоје... никада неће бити мој.
Али Боже мој, времена се мењају...
Живимо у истом делу града, а никада се срели нисмо овде.
И мислите да ми није на памет пало мали милион пута да га позовем да се видимо, да прошетамо, да...
Али сам се уздржала.
Колико год ми се свиђао, колико год био диван, ја не могу да кварим то...
Без обзира да ли он воли ту цуру или не...
И зато је данас дан био никакав, и зато сам цео дан у школи слушала музику кад су се сви смејали, и забављали и присећали детињства. Тишина ми је више пријала. И размишљање. Остала су само још два испита (Историја и латински). У петак нам долазе Карловчани...
Ваљда ће ми него макице сметнути са ума њега...
Pa nek ispiti prođu kako valja da bi petak bio pun pogodak i naravno ugodno druženje s Karlovčanima.
Аутор mandrak72 24 ÐÐ 2009, 16:38pozdrav