Зато што ме је он подсетио...
Аутор behappy | 23 ÐÐ, 2009Волим онај укус чежње.
Пожелим да ме поново загрлиш, као оне вечери...
Нада увек постоји.
Сазнајем одговоре на нека питања.
Одрастам ли?
Или је то само илузија.
Постајем свеснија својих жеља, потреба. Креирам своје, само своје мишљење.
Овога пута не дам да други пресуди. Не дам.
Сама ћу пресудити.
И не смем се тако лако предати, не смем показати слабост.
Учим.
Учим да се борим.
Од сутра, ОБЕЋАВАМ да крећем у акцију. Остваривање оног дуго очекиваног циља. Оног на који су сви заборавили, а ја га се сетим сваки дан када прекршим обећање.
Е па, више нема кршења тих правила.
Није понедељак, али почињем испочетка. Па, шта Бог да.
Сада ми то највише смета- што нисам била у стању да обећано испуним.
Сама сам незадовољна собом због тога.
Колико год били тешко наредни дани, не смем да се предам.
Тата, буди ми највећа подршка!
И кад је најтеже, осмехом борим се... :)
Samo se osmehom pobedjuje :)
Аутор mesecina 24 ÐÐ 2009, 10:51Ljubim te,mila :*