Аутор behappy | 1 СÐ, 2009
Данас једноставно морам да зажмурим на нешто што се дешава.
Како је могуће?! Океј, рекла сам да ћу да зажмурим.
Претерала сам. Питам се само, одакле ми снаге да дам опет све... и на крају опет испадне ништа. Одакле? И како се усуђујем, кад знам како ћу патити... Овог пута стварно јесте другачије, јер поред свих глупости НЕЋУ да заборави. Само повређујем себе. Али, за две недеље почиње школа, па ћу онда полако, са новим обавезама да се трудим да заборавим.
Али ја сам таква. Рођена сам да волим, волим, волим......:)
This entry was posted on 01 Септембар, 2009 13:07
and file under
Дневник једног сањара .
You can follow any responses to this entry through the
RSS2.0 feed.
You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.
Volećeš celog veka, polako, povremeno ćeš se umoriti, povremeno blistaće ljubav u punom sjaju...neće stalno i neće uvek...
Аутор sanjarenja56 01 СР2009, 18:01I baš ti je lep novi blog!