Док ти изговарам име, сва сам ошамућена од Сунца
Аутор behappy | 12 ÐÐ, 2011
Горе је од сваке треме оно што сам осећала тих неколико секунди док сам позивала његов број. Стомак ми се превртао. Чекање. Сваки пут када одзвони, осетим талас чежње.
"Шта ми се то са срцем дешава?"
Полудело је сасвим!
После другог покушаја, његово грубо: "Да"
И касније опуштена размена речи. Ништа посебно, али ми је тон пријао.
Морам да признам да су ми данас колена заклецала када сам га видела. Кожна јакна, наочаре, шмекерски ход.
А када сам му чула глас...
Напокон сам сигурна да постојим.
Неко ми је јуче рекао: Никада се немој бојати да волиш.
Овога пута идемо на све... или ништа...
Некако је мој иако ми никада није припадао.
Taaaaako dakle!
Аутор mesecina 12 ÐÐ 2011, 23:30