« СРЕЋАН РОЂЕНДАН!
Бол и бајке. »

Оно нешто.

Аутор behappy | 22 ФÐ, 2011

    Послала сам једну поруку и дрхтим. Његови другови ми се смеше док пролазе на ходнику. 
    "Госпођо Гавриловић! Је л' прошао Он скоро ходником? Сва си црвена..."
    Говори ми један његов друг. 
    Други прича нешто друго, о њему. Он стоји на крају ходника и маше. 
    "Иди! Иди код њега!"
    "Ма дај, је с' ти читав? Не могу. Доста је и ово. Сад бар зна да ми се свиђа"

    Пишем поруку.
    "Баш сам забавна, је л'? Кад се окрећем на ходнику за тобом :)"

    Мало осмеха, сваки одмор је испуњен неким трагањем, нечим лепим. 
    Седимо једно наспрам другог. Руменимо обоје. 
    Мени се нешто стегло у стомаку.. не могу да реагујем. Блокирана сам!
    Гледамо се, али не могу дуго да издржим тај поглед.

    Има нечега у ваздуху.
    Дрхтим.. и испуњава ме неки предивни осећај!

     

                                                                 ***

    У једној од представа. Стојим за столом, мој муж долази, обгрли ме, помери ми косу и треба да ме пољуби у врат. Чим стане иза мене, сва се најежим. Осетим његово тело. Али замишљам да је то неко други. Ваљда је све то део глуме.

    Хвала онима који ми рекоше да играм на све или ништа.

     


This entry was posted on 22 Фебруар, 2011 15:15 and file under Цео живот са тобом бих се љубила. . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.

15 Коментари & 0 Трекбекови од "Оно нешто."

    Ono nesto...jedino vredno zivljenja.Uzivaj punim plucima.
    Do poslednjeg daha.

    Аутор unajedina 22 ФР2011, 15:42

    ko ne riskira ne profitira, poz:)

    Аутор GASTRO city 22 ФР2011, 15:42

    Samo napred devojko!
    Ljubim te!

    Аутор roksana 22 ФР2011, 15:45

    Una,
    trudim se! Trudim se da zaboravim komplekse, da zažmurim.. da idem dalje sa više samopouzdanja... teško je jako.
    Ali onaj osećaj.. onih nekoliko trenutaka.. Život dajem za njih.

    Аутор behappy 22 ФР2011, 16:36

    Gasstro,
    Tačno!
    A ponos je najmanji problem :)
    Jednom se živi, zar ne?

    Аутор behappy 22 ФР2011, 16:37

    Roksana,
    drugo mi jišta ne preostaje. Zeznute muškarce imamo :))

    Аутор behappy 22 ФР2011, 16:37

    Takva nam sudbina! :***

    Аутор roksana 22 ФР2011, 16:47

    "испуњава ме неки предивни осећај!"
    Dok god je tako, samo nastavi! :)

    Аутор mcdreamy 22 ФР2011, 17:52

    kakvi crni komplexi, ti si jedna predivna devojka! i uzivaj u svakom trenutku! ljubim te :*

    Аутор katy 22 ФР2011, 18:07

    Само мудро, мудрице моја! Не мора се мудрима ништа говорити, већ корачати крај њих - они ће нас већ поносним начинити у своје време. Љубим!***

    Аутор pricalica 22 ФР2011, 18:37

    Nisam ti to rekla, ali vredelo je, ko god da je rekao :))

    Аутор sanjarenja56 22 ФР2011, 19:27

    prvi je korak najteži. njega si napravila... sad pusti "ono nešto" da te dalje vodi
    Prijatno!

    Аутор domacica 22 ФР2011, 20:50

    kada bi se doveka bojali prvih koraka, nikada zapravo ne bi ni prohodali. zato hrabro, koracaj... :) bez straha, jer ko nije pokusao, nije ni prohodao.

    Аутор hyperblogger 22 ФР2011, 21:30

    :)

    Аутор Breaker 23 ФР2011, 07:13

    Samo napred draga sekice... :) Sve se moze kad se hoce... Make your life worth living for... :) :*

    Аутор cicilly 23 ФР2011, 08:24
Додај коментар





Запамти ме