Плесом ћу ти рећи
Аутор behappy | 31 ÐÑ, 2011 
Завртео се свет, као чигра, и одједном је све стало.
Ухватио ме је полако, око струка, рука у руци. Срце му је куцало страшно брзо, руке су нам се знојиле. Наше очи су говориле о вечности, док се са звучника чула блага музика.
Био је наш први валцер. Мирис мора се ширио и крао ми уздахе.
И, у тим моментима док смо се вртели по сцени, знала сам да му припадам од првог дана.
Додирује ми нос и усне ми се шире у осмех. И ето! Оне рупице у које има обичај да буде загледан.
Погледи нам се срећу. Цео универзум је сакривен у том плаветнилу. Рекле су ми да сам сакривена дубоко у њему и да не жели да ме пусти да икада одем.
Други су рекли да се издалека види наша срећа-када смо заједно.
Већ говоримо о истим стварима. Смејемо се једнако. То је онај осећај када више ниси сигуран: јесмо ли ми једно? И како смо довде стигли? Једино у шта сам сигурна је да не дам овом осећају да оде. Памтићу онај загрљај са растанка. Када сам загњурила главу у његово мишићаво тело. Плакало ми се, али сам стегнула зубе.
И недостајаће ми да једемо заједно један сладолед. Да га мучим разним питањима. Да се правим важна што сам пунолетна, а он ће тек за месец дана. Недостајаће ми... Док се не досели у мој град, а то само што није...
Poljubac za devojcicu :))
Аутор unajedina 31 ÐÑ 2011, 09:30