Да се опет теби вратим.
Аутор behappy | 26 ÐÐ, 2011
Када сам те први пут видела,
Свака твоја мана ми се свидела,
Осмехом си ме истог тренутка купио,
Отишао, а пре тога, емоције моје скупио.
На први поглед - то беше игра.
Слатке речи и понеки осећај,
Сваки тренутак уз тебе-био је рај,
А без тебе то се тугом зове.
Дошао си. Полако врата одшкринуо,
Пољубио у чело, ни тренутак није минуо
И од тада на лицу ми је осмех нацртан,
Замислила сам те лепо: Као да си бесмртан.
Плаве очи. И данас су ту...
отимају уздах, али и наду сву.
Можда нисам знала да желим?
Да те дозивам, уснама врелим?
Била сам лутка само,
овога пута са осећањима,
да сам дошла код тебе тамо,
би ли престали са уздржавањима?
Капљице кише. А ја одлучујем тада,
Нећу те тражити више никада.
Болно сам обећавала-ништа одржала,
Јер сам се на крају, теби опет вратила.
Jako je nezgodno kad odškrineš vrata, nikad ne znaš šta te tamo čeka. To je kao kad daš malo srca, a onda shvatiš da si izgubila celo. Poljubac za tebe, draga!
Аутор roksana 24 ÐÐ 2011, 18:58