« Најлепши осећаји на свету:
Цицииии! »

Писмо које никада неће бити послато.

Аутор behappy | 1 ÐÐ, 2010

    Цењени Мој,
    улазим већ у шести месец живота а да си и ти ту негде. Учинио си ме најсрећнијом девојком малим гестовима. Када ми пожелиш лаку ноћ и тркамо се ко ће да први да каже "Спд", када ми пожелиш добро јутро и пошаљеш велики виртуелни загрљај, да "расаниш сањиво". Када причамо и гледаш ме право у очи и одједном спустиш твоју главу на моје раме, тамо где ти је и место.
    Када хоћеш да се одвојимо од свих, само да ми кажеш да сам ти недостајала, или пак, када ме загрлиш на растанку и знам, нећу плакати. Дајеш ми снагу.
    Тим поступцима си ме убедио да ми је поред тебе најлепше.
    Јер никада нисам сама.
    Када сам тужна, а то нико не може да разуме, кажеш ми најлепше речи и сузе сасуше.
    Или када сам срећна, покушавашда се радујеш мојој срећи.
    Толико ме добро познајеш, да сам већ зачуђена.
    Зато и не могу да те лажем. Ти знаш шта осећам!
    Први пут сам дрхтала. Бојала сам се да те дотакнем...
    Није више тако. Сада си део мене већ.
    Могу да причам сатима а да знам да ти није досадно. И онај твој поглед и моје: "Шта је сад?"
    Једино су ми јутра тешка. Кад се пробудим и знам да ће проћи неко време док те не будем опет видела.
    Нека празнина која изједа изнутра.
    И када легнем, згурим се, као да очекујем да ћеш доћи, ухватити моју руку и да ћемо продужити ову ноћ.
    Засузиле су ми очи када си ми рекао "ти си најбоља мећу најбољима!".
    И дан је сив ако ти не чујем глас и оно одугловачење пред крај.
    Јутро без тебе није јутро, а ноћ се зове Туга. Већ и ваздух на тебе мирише, и облаци су попримили твоје боје.
    Као да се бојим да те пустим, да се нећеш вратити...
    Драги, само се бојим да смо отишли предалеко.
    Бар ја. Пустила сам опет осећања да ме воде, без употребе главе.
    Сати, дани.. месеци. А скоро ни један дан није прошао без Тебе.
    Било је суђено да ушетамо једно другом у живот. Није уопште важно како, ни зашто, ни шта смо једно другом.
    Важно је да смо ту.
    Носталгија је већ јача од мене. Недостајеш ми, али још само мало...

     

     


This entry was posted on 01 Октобар, 2010 22:04 and file under Словак . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.

22 Коментари & 0 Трекбекови од "Писмо које никада неће бити послато."

    e...to je to.
    Ljubim te nasmejane obraze.

    Аутор stepskivuk 01 ÐÐ 2010, 22:28

    Prelepo... Sta vise reci...
    Pozdav

    Аутор pustinjskaruza 01 ÐÐ 2010, 22:43

    ...šteta što se najlepša pisma ne pošalju....

    Аутор sanjarenja56 02 ÐÐ 2010, 08:19

    Neka pisma su samo za nas i nase trenutke nostalgije...

    Аутор bokikojic 02 ÐÐ 2010, 10:35

    Eh ta nostalgija.. Da nije nje odavno bih napustio ovaj sunčev sistem.
    pozdrav

    Аутор mandrak72 02 ÐÐ 2010, 11:07

    Poljubac malena.
    Vidim prolazis kroz najlepsi period zbog koga je tako dobro biti ziv.

    Аутор unajedina 02 ÐÐ 2010, 11:22

    Znam tačno šta osećaš! Imaš sreće da voljena osoba uzvraća istom merom...

    Аутор mimche 02 ÐÐ 2010, 14:27

    Bar znas da bi on u svakom slucaju umeo ovo da ceni, ako bi stiglo do njega. To nije malo.

    Аутор mesecinanapola 02 ÐÐ 2010, 19:25

    prvo sto sam pomislila "uh..pa ovo je ozbiljno" a onda citam komentare...i sta ja da kazem jos a da vec nije receno...lepo je voleti, zbog tog osecaja vredi ziveti..ljubim te mila

    Аутор vilabezkrila 02 ÐÐ 2010, 20:18

    stepski,
    pored tebe sam naucila i ja da volim!
    Ljubim buduceg taticu.

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 20:21

    pustinjskaruza,
    hvala ti draga.
    Iz srca.

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 20:30

    sanjarenja56,
    stiglo mu je jedno jos lepse.
    Priznao je da su mu oci zasuzile.

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 20:39

    bokikojic,
    tako je. Ponekad emocije umeju da uplase.

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 20:40

    mandrak72,
    hvala Bogu, sve je to sastavni deo zivota naseg.

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 20:41

    unajedina,
    hvala Bogu, upravu si!
    Nesto zbog cega mi glas trepti od srece.

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 20:42

    mimche,
    eh, to je vec druga prica.

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 21:28

    mesecinanapola,
    znam. I znam da nije sasvim slucajno tu gde jeste.

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 21:30

    vilabezkrila,
    mila i ja ti saljem poljupce.
    Meni je prvi put da volim, zato je poseban :)

    Аутор behappy 02 ÐÐ 2010, 21:34

    Јеси ли сигурна да писмо није послато? :)))

    Аутор pricalica 02 ÐÐ 2010, 22:11

    Kakva bre mesecinanapola???
    Mesecina, samo mesecina. Ja sam cela :D

    Аутор mesecina 02 ÐÐ 2010, 22:13

    mesecina,
    pa ti si se tako potpisala :))
    Ja samo kopiram.

    Аутор behappy 03 ÐÐ 2010, 17:51

    pricalice,
    svakako ne zna srpski :))

    Аутор behappy 03 ÐÐ 2010, 17:51
Додај коментар





Запамти ме